Деклинација је промена именских речи кроз падеже. Именске речи су именице, заменице, придеви и променљиви бројеви.
ПАДЕЖИ
Падежи су различити облици једне именске речи. У српском језику постоји седам падежа:Номинатив - КО? ШТА?
Генитив - ОД КОГА? ОД ЧЕГА?
Датив - КОМЕ? ЧЕМУ?
Акузатив - КОГА (ВИДИМ)? ШТА (ВИДИМ)?
Вокатив -ХЕЈ!
Инструментал - С КИМ? ЧИМЕ?
Локатив - О КОМЕ? О ЧЕМУ?
Погледајте видео материјал о падежима:
Номинатив је први падеж; основни облик именске речи. Може стајати самостално, зато за њега кажемо да је независан падеж. Увек се употребљава без предлога. У реченици има службу субјекта или именског дела предиката.
Марко иде у продавницу.
Зовем се Марко.
Генитив је други падеж. Ово је зависан падеж. Може да се употреби и без предлога и са предлозима (од, из, са, до, од, без, ради, пре, после, испод, изнад, иза, испред, преко, око, покрај, уочи, надомак, поред, накрај, крајем...). Генитив може имати службу објекта, субјекта, атрибута, прилошке одредбе.
Од свих падежа генитив има највише значења:
деоно - комад хлеба, парче торте, мало млека;
присвојно - кућа моје баке, брат моје другарице;
описно - човек седе браде, девојка плаве косе;
временско - пре празника, уочи Нове године;
месно - испред куће, иза зграде;
начинско - преко воље, из ината;
узрочно - због болести.
Датив је трећи падеж. Ово је зависан падеж. Употребљава се без предлога и са предлозима (к, ка, према, насупрот, упркос). У реченици има службу неправог објекта, логичког субјекта, прилошке одредбе. Означава намену, правац, смер.
Поклонио је другарици књигу.
Ишао је према граду.
Акузатив је четврти падеж. Ово је зависан падеж. Може да се употреби без предлога или са предлозима (у, на, кроз, за, пред, по, мимо, о, низ уз). У реченици има службу објекта, логичког субјекта, прилошких одредби. Најчешћа значења акузатива су предмет радње, носилац стања или особине, месно, временско, начинско.
Купио је чоколаду.
Ивана боли глава.
Ушао је у кућу.
Вокатив је пети падеж. Он је независни падеж. Уз њега не стоје предлози. Служи за дозивање, обраћање. У писању се одваја запетама.
Пожури, Марко, идемо на сладолед!
Инструментал је шести падеж. Може бити употребљен без предлога или са предлозима (с, са, за, пред, под, над, међу). У реченици има службу неправог објекта, прилошке одредбе. Инструментал најчешће има значење средства и друштва. Поред тога може имати месно, временско, начинско значење.
Писао је оловком.
Дошао је бициклом у школу.
Дошао је са другом.
Локатив је седми падеж. Он се употребљава само са предлозима - у, на, о, по, при, према (у значењу "по"). У реченици има службу неправог објекта или прилошке одредбе.
Разговарили су о распусту.
На море увек идемо у јулу.