Претражи овај блог ЋИРИЛИЧНИМ фонтом!

Приказивање постова са ознаком Форме приповедања. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Форме приповедања. Прикажи све постове

Облици казивања

Облици казивања


Облици казивања су приповедне технике којима се приповедач служи при стварању дела. Зову се и форме приповедања.

1. Описивање (дескрипција)
- портрет (опис лика) 
"Погрбавила се од старости, а иде, ради. Засукала рукаве, руке јој умрљане, око ноктију јој кожа испуцала од силног прања. Нема кад да папуче или нануле обује, већ онако, у неким старим, искрпљеним чарапама иде и гаца по блату и мокроти." (Б. Станковић, "Наш Божић")
- пејзаж (опис природе)
"У шуми је било још млечне магле која се, као остатак неке чудне ноћне игре, повлачила пред сунцем. Бело и светло и тихо." (И. Андрић, "Аска и вук")
- ентеријер (опис унутрашњости просторије)
"С леве стране, уза зид, један уз други, налазила су се два кратка кревета, с високим полукружним рамовима, а изнад њих, на зиду, налазила се икона Светог Николе на стаклу, рад неког примитивног сликара." (П. Угринов, "Стара породична кућа")
- екстеријер (опис спољашњости куће, насеља, тргова, панораме града
"Гледан с виса, Београд се види угласт, искидан, сив, тврд, као степеништа једно на друго набачених насеља, и све се то миче и пење." (И. Секулић, "Београд")

2. Приповедање (нарација)
- приповедање у првом лицу (приповедач/наратор говори о себи) 
"Волела сам сунце, светлост, лептире, бубице и цврчке." (И. Секулић, "Буре")
- приповедање у трећем лицу (приповедач/наратор говори о неком другом)
"У Питеровој школи постојао је силеџија по имену Бари Тамерлејн." (И. Мекјуан, "Силеџија")
- хронолошко приповедање - догађаји се приказују оним редоследом којим су се дешавали.
- ретроспективно приповедање - приповедање по сећању: од садашњости према прошлости 

3. Дијалог (разговор ликова међу собом)
- А како се зове ваш коњ?
- Моје срце - рече мој рођак Мурад на јерменском.
- Лепо име - рече Џон Бајро - за лепог коња. (В. Саројан, "Лето лепог белца")

4. Монолог (говор једног лика)
Монолог је говор једног лика књижевном делу. Лик наглас размишља, обраћа се сам себи или се исповеда публици (ако је у питању драмско дело).

5. Унутрашњи монолог (забележено размишљање лика)
"Испрва се присећао ко је и шта је, где се налази и шта треба да ради, и само је говорио сам себи: `Да се прво нагледам овог чуда невиђеног." (И. Андрић, "Аска и вук")