Врсте речи - Глаголи - Футур први

Футур први

Футур први је сложен лични глаголски облик који означава будућу радњу.

ЈЕСТИ 

Ја ћу јести ⟹ јешћу

Ти ћеш јести ⟹ јешћеш

Он ће јести ⟹ јешће

Ми ћемо јести ⟹ јешћемо

Ви ћете јести ⟹ јешћете

Они ће јести ⟹ јешће

ПЛИВАТИ 

Ја ћу пливати ⟹ пливаћу

Ти ћеш пливати ⟹ пливаћеш

Он ће пливати ⟹ пливаће

Ми ћемо пливати ⟹ пливаћемо

Ви ћете пливати ⟹ пливаћете

Они ће пливати ⟹ пливаће

 Пази кад пишеш футур први глагола који се завршавају на -ћи!

ДОЋИ 

Ја ћу доћи  ⟹ доћи ћу 

Ти ћеш доћи ⟹ доћи ћеш

Он ће доћи ⟹ доћи ће

Ми ћемо доћи ⟹ доћи ћемо

Ви ћете доћи ⟹ доћи ћете

Они ће доћи ⟹ доћи ће

Други греше, ти немој! Доћићу. Доћиће те. Има ћемо. Спава ће мо. Јешће мо.

Футур први СТРИП
Погледајте стрип о футуру првом.

Врсте речи - Глаголи - Перфекат

Перфекат

Перфекат је сложен лични глаголски облик. Означава радњу која се десила у прошлости. Гради се од краћих (ненаглашених) облика помоћног глагола ЈЕСАМ и радног глаголског придева глагола који се мења.

Перфекат разликује лице, број и род.

Перфекат помоћних глагола

БИТИ 

ја сам био - био сам

ти си био - био си

он је био - био је

ми смо били - били смо

ви сте били - били сте

они су били - били су

ХТЕТИ

ја сам хтео - хтео сам

ти си хтео - хтео си

он је хтео - хтео је

ми смо хтели - хтели смо

ви сте хтели - хтели сте

они су хтели - хтели су

Врсте речи - Глаголи - Императив

Императив

Императив је прост лични глаголски облик.
Императивом се исказује заповест, молба, забрана или дозвола.
Ово је глаголски начин. 

Изађи! 
Учи за контролни! 
Освој награду!
Попијмо сок!
Бројмо до десет!

Погледајте презентацију и одиграјте квиз.

Врсте речи - Глаголи - Потенцијал

Потенцијал

Потенцијал је сложен лични глаголски облик. 
Разликује лице, број, род. 
Њиме се изриче жеља, могућност, намера да се изврши нека радња.
Ово је глаголски начин.
Потенцијалом се исказује неостварене радња, стање, збивање који се износе као жеља, намера, услов.

Гради се од аориста помоћног глагола "БИТИ" и радног глаголског придева глаголског придева глагола који се мења.

МИСЛИТИ 

1. ја бих мислио
2. ти би мислио
3. он би мислио
1. ми бисмо мислили
2. би бисте мислили
3. они би мислили

Потенцијал помоћних глагола

БИТИ 

1. Ја бих био

2. Ти би био

3. Он би био

1. Ми бисмо били

2. Ви бисте били

3. Они би били

ХТЕТИ

1. Ја бих хтео

2. Ти би хтео

3. Он би хтео

1. Ми бисмо хтели

2. Ви бисте хтели

3. Они би хтели

Врсте речи - Глаголи - Аорист

Аорист

Аорист је прост лични глаголски облик.
Означава радњу, стање или збивање који су се десили непосредно пре тренутка говора.
Ово је прошло свршено глаголско време. Најчешће се гради од свршених глагола.
Разликује лице и број.

Гради се на следеће начине:

1) код глагола чија се инфинитивна основа завршава на самогласник, аорист се гради додавањем наставака: 

• -х               (испричах)
• -/               (исприча)
• -/               (исприча)
• -смо           (испричасмо)
• -сте            (испричасте)
• -ше            (испричаше)

2) код глагола чија се инфинитивна основа завршава на сугласник, додају се следећи наставци:

• -ох              (пекох)
• -е                (пече)
• -е                (пече)
• -осмо          (пекосмо)
• -осте           (пекосте)
• -оше           (пекоше)

  

Аорист помоћних глагола

БИТИ 

1. Ја бих

2. Ти би

3. Он би

1. Ми бисмо

2. Ви бисте

3. Он бише

ХТЕТИ

1. Ја хтедох/хтех

2. Ти хтеде/хте

3. Он хтеде/хте

1. Ми хтедосмо/хтесмо

2. Ви хтедосте/хтесте

3. Они хтедоше/хтеше

Поиграј се и провежбај аорист

Врсте речи - Глаголи - Футур други

Футур други

Футур други је сложен лични глаголски облик.
Разликује лице, број и род.
Ово је глаголски начин.
Футур други означава неостварену радњу, тј. радњу за коју се претпоставља да ће се (из)вршити (пре неке друге будуће радње).

Футур други гради се од презента глагола "БИТИ" и радног глаголског придева глагола који се мења.

1. Ја будем дошао
2. Ти будеш дошао
3. Он буде дошао
1. Ми будемо дошли
2. Ви будете дошли
3. Они буду дошли

Футур други помоћних глагола

БИТИ

1. Ја будем био

2. Ти будеш био

3. Он буде био

1. Ми будемо били

2. Ви будете били

3. Они буду били

ХТЕТИ

1. Ја будем хтео

2. Ти будеш хтео

3. Он буде хтео

1. Ми будемо хтели

2. Ви будете хтели

3. Они буду хтели

Врсте речи - Глаголи - Плусквамперфекат

Плусквамперфекат

Плусквамперфекат је сложен лични глаголски облик.
Разликује лице, број, род.
Означава радњу која се десила у прошлости пре неке друге прошле радње.
Плусквамперфекат је прошло глаголско време.

Плусквамперфекат се гради на два начина:

1) перфекат глагола БИТИ и радни глаголски придев:

    Ја сам био ишао
    Ти си био ишао
    Он је био ишао
    Ми смо били ишли
    Ви сте били ишли
    Они су били ишли

2) имперфекат глагола БИТИ и радни глаголски придев: 

     Ја бејах ишао/ ја бех ишао
     Ти бејаше ишао/ти беше ишао
     Он бејаше ишао/он беше ишао
     Ми бејасмо ишли/ми бесмо ишли
     Ви бејасте ишли/ви бесте ишли
     Они бејаху ишли/они беху ишли

Плусквамперфекат помоћних глагола

БИТИ 

1. Ја бејех био/ја бех био

2. Ти бејаше био/ти беше био

3. Он бејаше био/он беше био

1. Ми бејасмо били/ми бесмо били

2. Ви бејасте били/ви бесте били

3. Они бејаху били/они беху били

ХТЕТИ 

1. Ја сам био хтео/ја бе(ја)х хтео

2. Ти си био хтео/ти бе(ја)ше хтео

3. Он је био хтео/он бе(ја)ше хтео

1. Ми смо били хтели/ми бе(ја)смо хтели

2. Ви сте били хтели/ви бе(ја)сте хтели

3. Они су били хтели/они бе(ја)ху хтели

Поиграј се и провежбај плусквамперфекат

Врсте речи - Глаголи - Имперфекат

Имперфекат

Имперфекат је прост личан глаголски облик. 

Означава радњу која се дуго времена вршила у прошлости и није се завршила. Имперфекат се користи у приповедању. 

Разликује лице и број.

Будући да означава незавршену радњу, гради се само од несвршених глагола.

Имперфекат се гради на следеће начине:

1) додавањем одређених наставака на инфинитивну основу која се завршава вокалом А; тада долази до сажимања самогласника:

• -ах (трчах)
• -аше (трчаше)
• -аше (трчаше)
• -асмо (трчасмо)
• -асте (трчасте) 
• -аху (трчаху)

2) додавањем одређених наставака на окрњену презентску основу; 

➤ У имперфекту се тада дешава јотовање (ношах, вожах, љубљах, мишљах...).

• -јах (виђах)
• -јаше (виђаше)
• -јаше (виђаше)
• -јасмо (виђасмо)
• -јасте (виђасте)
• -јаху (виђаху)

3) додавањем одређених наставака на окрњену презентску основу која се добија одбацивањем вокала Е:

• -ијах (пецијах)
• -ијаше (пецијаше)
• -ијаше (пецијаше)
• -ијасмо (пецијасмо)
• -ијасте (пецијасте)
• -ијаху (пецијаху)

Имперфекат помоћних глагола

БИТИ

1. бејах/бех

2. бејаше/беше

3. бејаше/беше

1. бејасмо/бесмо

2. бејасте/бесте

3. бејаху/беху

ХТЕТИ 

1. хоћах

2. хоћаше

3. хоћаше

1. хоћасмо

2. хоћасте

3. хоћаху

Поиграј се и провежбај имперфекат

Врсте речи - Глаголи - Глаголски прилози

Глаголски прилози (садашњи и прошли)

Глаголски прилог садашњи

Глаголски прилог садашњи је глаголски облик којим се исказује радња која се дешава истовремено са радњом предиката. 

Глаголски прилог садашњи је неличан глаголски облик.

Глаголски прилог садашњи гради се додавањем наставка - ЋИ на 3. лице множине презента.

ићи                              иду + -ћи ⇨ идући
мислити                      мисле + -ћи ⇨ мислећи
брисати                       бришу + -ћи ⇨ бришући
писати                        пишу + -ћи ⇨ пишући
предавати                   предају + -ћи ⇨ предајући
познавати                   познају + -ћи ⇨ познајући

Гради се од несвршених глагола.

➤➤➤ Глаголски прилог садашњи је неличан глаголски облик. Не може бити предикат у реченици. 

➤➤➤ Глаголски прилог садашњи може бити главна реч прилошке синтагме:
 Напуштајући просторију у којој се осећао непријатно, продисао је.

➤➤➤ Глаголски прилог садашњи има прилошка значења.

➤➤➤ Глаголски прилог садашњи може да се употреби и као прави придев:
На небу је примећен летећи тањир. (Употребљен је уз именицу, ближе је одређује, слаже се са њом у роду, броју, падежу.)

Глаголски прилог прошли

Глаголски прилог прошли је глаголски облик којим се исказује радња која се врши пре радње  предиката. 

Глаголски прилог прошли је неличан глаголски облик.

Глаголски прилог прошли гради се додавањем наставака -ВШИ или -АВШИ на инфинитивну основу.

- ВШИ: сачека- + -вши ⇨ сачекавши
              написа- + -вши ⇨ написавши

-АВШИ: пек- + -авши ⇨ пекавши
                рек- + - авши ⇨ рекавши

Изузеци

изашавши, ушавши, дошавши, нашавши...

➤➤➤ Глаголски прилог прошли је неличан глаголски облик. Не може бити предикат у реченици. 

➤➤➤ Глаголски прилог прошли може бити главна реч прилошке синтагме:
 Напустивши просторију у којој се осећао непријатно, продисао је.

➤➤➤ Глаголски прилог прошли има прилошка значења.

➤➤➤ Глаголски прилог прошли може да се употреби и као прави придев:
Бивши шампион изгубио је у полуфиналу. (Употребљен је уз именицу, ближе је одређује, слаже се са њом у роду, броју, падежу.)

Врсте речи - Глаголи - Глаголски придеви

Глаголски придеви (радни и трпни)

Радни глаголски придев

Радни глаголски придев је прост нелични глаголски облик. 

Настао је од глагола - глаголски. 
Показује да је субјекат активан, да ради радњу - радни. 
Има сва три рода (мушки, женски, средњи) и оба броја (једнину и множину) -  придев.

ићи - ишао, ишла, ишло, ишли, ишле, ишла
моћи - могао, могла, могло, могли, могле, могла
рећи - рекао, рекла, рекло, рекли, рекле, рекла

➤➤➤ Радни глаголски придев употребљава се за грађење сложених глаголских облика у активу:

перфекат: ја сам учио
плусквамперфекат: ја сам био учио
футур други: ја будем учио
потенцијал: ја бих учио

➤➤➤ Радни глаголски придев употребљава се као прави придев. 

Одрастао  човек. У овом случају, радни глаголски придев мења се кроз падеже и има службу атрибута уз именицу.

Трпни глаголски придев

Трпни глаголски придев је прост нелични глаголски облик. 

Настао је од глагола - глаголски. 
Показује да је субјекат пасиван, да трпи радњу - трпни. 
Има сва три рода (мушки, женски, средњи) и оба броја (једнину и множину) -  придев.

писати - писан, писана, писано, писани, писане, писана
носити - ношен, ношена, ношено, ношени, ношене, ношена
узети - узет, узета, узето, узети, узете, узета

Пази! 
донети - донет/донесен (није донешен)
однети - однет/однесен (није однешен)
пренети - пренет/пренесен (није пренешен)
трести - тресен (није трешен)
загристи (јабуку) - загризен (није загрижен)

➤➤➤Трпни глаголски придев користи се за грађење сложених глаголских облика у пасиву. 

перфекат: он је виђен
плусквамперфекат: он је био виђен
футур други: он буде виђен
потенцијал:  он би био виђен...

➤➤➤ Трпни глаголски придев употребљава се као прави придев. 

Прошла времена; купљена хаљина. У овом случају, трпни глаголски придев мења се кроз падеже и има службу атрибута уз именицу.

Врсте речи - Глаголи - Презент помоћних глагола

Презент помоћних глагола

У српском језику постоје три помоћна глагола:

• ЈЕСАМ
• БИТИ 
• ХТЕТИ.

Ови глаголи зову се помоћни зато што помажу да се направе сложени глаголски облици. 

БИТИ

будем    

будеш

буде

будемо
будете
буду

ЈЕСАМ - овај глагол има само презент (потврдан и одричан облик); има дуже и краће (ненаглашене, енклитичке) облике;

јесам ➤ сам
јеси ➤ си
јесте ➤ је
јесмо ➤ смо
јесте ➤ сте
јесу ➤ су

ХТЕТИ - у презенту има дуже и краће (ненаглашене, енклитичке) облике;

хоћу ➤ ћу
хоћеш ➤ ћеш
хоће ➤ ће
хоћемо ➤ ћемо
хоћете ➤ ћете
хоће ➤ ће 

ПАЗИ! Обрати пажњу на писање одричног облика глагола ХТЕТИ - 
нећу, нећеш, неће, нећемо, нећете, неће.