Претражи овај блог ЋИРИЛИЧНИМ фонтом!

Приказивање постова са ознаком Пети разред. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Пети разред. Прикажи све постове

Позајмљенице

Позајмљенице


Позајмљенице су значајан слој нашег књижевног језика. То су речи које је српски књижевни језик, као и други језици, преузео из других језика и које су постале саставни део речничког (лексичког) фонда тог језика. Услови уласка страних речи у наш језик су најчешће географског и културно-историјског карактера. То су, наиме, најчешће географско суседство, културни и уопште цивилизацијски контакти. Отуда и у народном језику од најранијих времена, а посебно у књижевном језику има доста позајмљеница из других европских језика, наравно – гласовно и граматички прилагођене нашим речима. Тако се у нашем лексичком фонду нашег књижевног језика налазе:


Турцизми


Турцизми су најчешћи у штокавском наречју, а ретки у другим наречјима. Осим речи из турског обухватају још и речи из арапског и персијског које су преко турског доспеле на Балкан. Многи су турцизми прихваћени у стандардном језику, неки су распрострањени само регионално и дијалектно, а неки су избачени из употребе. Неки од турцизама су: авлија (двориште), алманах (годишњак), ат (коњ), барјак (застава), боја, бурек, бунар, чаршав, чамац, челик, чарапа, чобанин, ћуфте, ћебе, ћевап, ћелав, ћуприја (мост), дугме, дуван, ексер, ергела, џем, џеп, џезва, фитиљ, јастук, јогурт, кајмак, кашика, комшија, кутак, кутија, казан, кула, лампа, мајмун, мемла, муштикла, мердевине, олук, ортак, памук, папуча, пенџер (прозор), пита, ракија, сандук, сокак, шећер, шал, таван, табан, торба, занат, хајдук;





Неке речи се данас у турском језику употребљавају у другачијем смислу него што се употребљавају у словенским језицима. Основе турских речи прилагођене су словенском изговору те добијају и словенске наставке. Присутна је и обрнута појава, да се на словенску реч додаје турски наставак, на пример у речима као што су безобраз-лук, лопов-лук, чит-лук;


Турцизми су, у оквиру словенских језика најчешћи на Балкану, код јужнословенских народа. У оквиру дијалеката различитих јужнословенских језика, турцизми се користе чешће или ређе. У одређеним крајевима, неки турцизми су архаизми, негде су у свакодневној употреби и немају замену у виду словенске речи, негде су историзми, а негде су сасвим нестали.



Романизми


Романизми су речи које су дошле у наш језик из латинског (латинизми), шпанског, италијанског и француског језика (галицизми).


Из латинског: апстрактан, нарација, композиција, форма, фабула, персона, стил, теорија, култура, национално, хуманизам, патриотизам, субјективан, објективан, скандал, хумор, реликвија, реквизит, емоционално, социјално, публицистика, конкретан, фабрика, креда, кестен, шпијун, студент, медицина, центар, постскриптум, депоновати, криминал, формула, нација, доктор, литература, анексија, амбуланта, арена, институција, кремација, резиденција, донација, лапсус, емоција, меморија, имиграција, император;





Из италијанског: соло, солфеђо, концерт, баритон, певач, кабинет, валута, сонет, дует, чоколада, боца, лимун, лавина, банка, штампа, штене, гондола, сигуран, тенор, опера, балкон, фашизам, мафија, медаља, папарацо, пјаца, кантаутор;





Из шпанског: канибал, хацијенда, хунта, цигара;


Из француског: авенија, авион, абажур, армија, баналан, блуза, бригада, батерија, булевар, гардероба, гоблен, група, ентеријер, екстеријер, жанр, жаргон, журнал, каваљер, капетан, калибар, коњак, компот, костим, лампа, легитимитет, ликер, масажа, машина, марш, мода, мотив, официр, орман, панталоне, пејзаж, поента, портрет, пилот, пируета, плажа, ремарке, ресторан, сос, супа, силуета, тераса;






Германизми


Германизми су речи преузете из немачког и других германских језика: адмирал, вага, пегла, бутер, кугла, локна, лајтмотив, лозинка, молер, мајстор, сенф, фарба, фарбати, шалтер, шине, шнала, штоф, шпорет,  шине, шалтер, штаб, шминка, цех, шраф, шперплоча, шприц;





Поред речи из немачког језика, можемо наићи и на неке граматичке конструкције: соба за издати под кирију (од немачке конструкције ZU + инфинитив); он је себи дао начинити пар одела;десет година стар. Затим доћи к себи (од нем. ZU SICH KOMMEN) ум. освестити се; без да ја за то знам ум. а да ја за то не знам; без да кажем (нем. OHNE ZU SAGEN) ум. да не кажем.



Грцизми


Грцизми су речи преузете из грчког језика: хиљада, ђак, темељ, камата, јеванђеље, Библија, криза, демократија, фотографија, комедија, трагедија, драма, монолог, дидаскалије, строфа, стих, рима, карактер, идеја, лирика, сценарио, ритам, епитет, епиграф, гимназија, историја, математика, музика, атмосфера, стадион, диплома, друм, гипс, икона, арханђео, анђео, манастир, хор, хлор, филолог, географија, библиотека, епископ;






Русизми


Русизми су речи из руског језика: бојеви (метак), запета, услед, брак, чудовиште, двојник, учтивост, личност, награда, стројеви (корак), стајанка (авиона на аеродрому);






Бохемизми


Бохемизми су речи преузете из чешког језика (називају се још и чехизмима): часопис, повод, улога, спис, читанка, становништво, робот, пиштољ, копачка, позор, склек, плин;





Занимљив је интернационализам робот који долази од иначе старог славенског израза работа = тешки, присилни рад. Представио га је Карел Чапек, а измислио га је његов брат Јосеф Чапек. Првобитна реч за робота у чешком била је работник, али је после њено место заузела реч робот.



Хунгаризми


Хунгаризми су речи преузете из мађарског језика: табла, терет, лопта, хајдук, гулаш, соба, ашов, варош, вашар, лопов, ципеле, салаш, чардаш, чопор, мачка, пунђа, сабља, чизма, бунда, кочија, гулаш;





Англицизми


Англицизми су речи преузете из енглеског језика: имиџ, софтвер, хардвер, компјутер, старт, стартовати, викенд, паркинг, менаџер, маркетинг, меч, монитор, група, линк, чек, бокс, клуб, група, филм, тинејџер, шопинг, спорт, док, тенк, трактор, трамвај, џемпер, комбајн, бифтек, видео рекордер, компакт диск, тендер, евалуација, едукација, тензија, менаџмент;






Црквенословенизми


Црквенословенске речи су речи везане за било какве црквене потребе, било за језик апстрактнијег расправљања о етичким и духовним питањима. Те речи се деле на:


 Црквенословенизми српскословенског карактера: општити, општина, мошти, свештеник, васиона, Васкрс, васкрснути;

Црквенословенизми рускословенског карактера: чест (част), љубовник, љубовница, праведан, праведник, нишчи;

Речи оба карактера: бденије, Богојављеније и Богојављење, приказаније, Преображеније и Преображење.

Врсте речи - Прилози

Прилози


Прилози су непроменљиве речи - не мењају се. Најчешће одређују радњу глагола па се појављују у служби прилошких (глаголских) одредби. Прилози одређују глаголску радњу према месту (овде, лево), према времену (сад, јуче), према начину (тако, лако), према узроку (зашто, зато), према мери или количини (још, доста). 

Најчешће их делимо у следеће групе:
  • прилози за место (овде, ту, тамо, где, игде, икуда, куда, камо, горе, десно, близу, напред, свуда...);
  • прилози за време (јуче, сад, некад, никад, увек, данас, ноћас, јесенас, зимус, пролетос, летос...);
  • прилози за начин (настали су од заменица, а неки од описних придева средњег рода; овако, тако, онако, некако, лепо, лако, брзо, изненада);
  • прилози за узрок (зашто, зато, стога);
  • прилози за количину (још, доста, много, мало, неколико, нешто, пуно, сасвим, врло, веома).
Неки прилози нису сасвим непроменљиви. 
  • неки прилози за начин (они који су настали од придева) имају компарацију (о томе можеш да прочиташ ОВДЕ) - лако, лакше, најлакше;
  • Неки прилози за време имају компарацију - рано, раније, најраније;
  • неки прилози за количину имају компарацију - много, више, највише...
  • неки прилози за место имају компарацију - близу, ближе, најближе...




Врсте речи - Предлози

Предлози


Предлози су непроменљиве речи које стоје испред именских речи у зависном падежу (о падежима смо причали ОВДЕ). 


  1. Предлози уз генитив - од, до, из, са, пре, после, након, уочи, испред, иза, поред, преко, испод, иза, изнад, око, без, ради, због, близу...
  2. Предлози уз датив - к, ка, према (у значењу КА), насупрот, упркос;
  3. Предлози уз акузатив - у, кроз, над, пред, о, на, под, за;
  4. Предлози уз инструментал - с, са, пред, над, за, међу;
  5. Предлози уз локатив - у, на, о, по, при, према (у значењу ПО).





Врсте речи - Глаголи - Футур први

Футур први


Футур први је сложен лични глаголски облик који означава будућу радњу.





ЈЕСТИ 

Ја ћу јести ⟹ јешћу
Ти ћеш јести ⟹ јешћеш
Он ће јести ⟹ јешће
Ми ћемо јести ⟹ јешћемо
Ви ћете јести ⟹ јешћете
Они ће јести ⟹ јешће

ПЛИВАТИ 

Ја ћу пливати ⟹ пливаћу
Ти ћеш пливати ⟹ пливаћеш
Он ће пливати ⟹ пливаће
Ми ћемо пливати ⟹ пливаћемо
Ви ћете пливати ⟹ пливаћете
Они ће пливати ⟹ пливаће

 Пази кад пишеш футур први глагола који се завршавају на -ћи!

ДОЋИ 

Ја ћу доћи  ⟹ доћи ћу 
Ти ћеш доћи ⟹ доћи ћеш
Он ће доћи ⟹ доћи ће
Ми ћемо доћи ⟹ доћи ћемо
Ви ћете доћи ⟹ доћи ћете
Они ће доћи ⟹ доћи ће

Други греше, ти немој! Доћићу. Доћиће те. Има ћемо. Спава ће мо. Јешће мо.

Футур први СТРИП
Погледајте стрип о футуру првом.



Врсте речи - Бројеви


Бројеви су речи које означавају колико нечега има и које је нешто по реду. Делимо их на:

Главне

Редне

Главни бројеви означавају колико нечега има. У главне бројеве спадају:

*Основни бројеви
* Збирни бројеви
* Бројне именице на –ица
* Бројни придеви

Редни бројеви означавају које је нешто по реду.

Основни бројеви означавају колико нечега има. Основни бројеви један, два, три, четири (као и сви бројеви након броја 20 који се завршавају овим бројевима) променљиви су. У пракси редовно мењамо број један и два. Основни бројеви мењају се по падежима и роду. Број један има сва три рода – један, једна, једно. Број два има има само два рода – два, две.

Збирни бројеви означавају колико има особа мушког и женског пола или скуп младих бића означен збирном именицом – двоје деце, седморо пилића.

Бројне именице означавају колико има бића мушког пола – седморица, четворица.

Бројни придеви означавају колико има нечега означеног именицом која је плуралија тантум (има само множину) – двоја врата.




Промена бројева

По падежима се мењају:
Редни бројеви – први, други, двадесет трећи;
Основни бројеви један и два (и сви који се њима завршавају од 21);
Бројне именице – петорица.

По роду се мењају:
Број један – један, једна, једно;
Број два има само два рода;
Редни бројеви – први, прва, прво.

По броју се мењају само редни бојеви.

Писање бројева

Основни и редни бројеви могу се записати цифрама.
Пазите како пишете вишечлане бројеве!

4 – четири
44 – четрдесет четири
543 – петсто четрдесет три
679 – шестсто седамдесет де
932 – деветсто тридесет два

Редни бројеви могу се писати на два начина. Овако!

4. четврти   или    IV четврти
19. деветнаести   или     XIX деветнаести
21. двадесет први    или  XXI двадесет први
90. деведесети    или    XC деведесети
150. сто педесети   или   CL сто педесети
2020. две хиљаде двадесети или MMXX две хиљаде двадесети

Пазите! Ако пишете редни број, користите или арапски број са тачком или римски број без тачке.

Служба речи - Апозиција и апозитив

Апозиција 

Апозиција је одредба именице којом се на други начин казује исто што и именицом уз коју апозиција стоји. У служби апозиције су именице или именичке синтагме.

Апозиција је додатна одредба.

Апозиција се у писању увек одваја запетама. 

Никола, најбољи кошаркаш у нашем одељењу, често тренира са мојим најбољим другом.

Апозитив


Апозитив је одредба именице којом се означава нека особина именице. У служби апозитива најчешће су придеви и придевске синтагме. 

Апозитив је додатна одредба.

Апозитив се у писању увек одваја запетама. 

Са својим оцем, строгим и праведним, често и дуго разговарам.





Служба речи - Објекат

Објекат


Објекат је зависни реченични члан. Може бити:
  • Прави 
  • Неправи

Прави објекат


Прави објекат означава ко или шта трпи радњу. Ово је зависни реченични члан који допуњује прелазне глаголе. У служби правог објекта налазе се именице, именичке заменице или именичке синтагме у акузативу без предлога или у деоном генитиву без предлога који се може заменити акузативом.

Читам књигу.
Пијем кафу.
Пио сам кафе/кафу.

Неправи објекат


Неправи објекат означава ко или шта трпи радњу Неправи објекат допуњује непрелазне и повратне глаголе. У служби неправог објеката налазе се именице, именичке заменице или именичке синтагме у свим зависним падежима осим у акузативу без предлога. 

Мислим о победи.
Најео сам се чоколаде.
Била сам задовољна својим успехом.



Служба речи - Прилошке одредбе

Прилошке одредбе


Прилошке одредбе ближе одређују глагол уз који стоје. У служби прилошке одредбе најчешће стоје прилози, именице у зависном падежу, именичке синтагме.

Прилошке одредбе се деле на:

  1. Прилошке одредбе за време
  2. Прилошке одредбе за место
  3. Прилошке одредбе за начин
  4. Прилошке одредбе за узрок
  5. Прилошка одредба за циљ и намеру
  6. Прилошке одредбе за меру и количину
  7. Прилошка одредба за друштво 
Прилошке одредбе за време одговарају на питање КАДА. (Јуче, сутра, ноћас, јесенас, зимус, пролетос, летос, тада, сада; ове зиме, тог тренутка, у петак, петком, ове године...)

Прилошке одредбе за место одговарају на питање ГДЕ. (Ту, тамо, овде, тамо, лево, горе; у школи, код куће, под столом, на крову, на високом брегу...)

Прилошке одредбе за начин одговарају на питање КАКО. (Тако, овако, онако, лако, брзо, једноставно; на овај начин, лаким ходом...)

Прилошке одредбе за узрок одговарају на питање ЗАШТО. (Зато, стога, из тог разлога, због болести...)

Прилошке одредбе за циљ и намеру говоре РАДИ ЧЕГА се врши радња глагола. (Ради успеха, ради дружења...)

Прилошке одредбе за меру и количину одговарају на питање КОЛИКО. (Много, мало, више, још, довољно; десет дана, месецима, вековима...)

Прилошка одредба за друштво одговара на питање С КИМ. (Са другом, са најбољим пријатељима...)





Књижевност - Стилске фигуре - Подела


Стилске фигуре



Стилске фугуре су речи, изрази, реченице који чине да текст буде изражајнији, звучнији, упечатљивији; оне дају пренесена значења тексту. Оно што бих желела да нагласим, стилске фигуре постоје у књижевности, али и у свакодневном говору се редовно користе. Кад кажете да “умирете од досаде” или да сте “попили две чаше”... Кад год кажете куцкање, цвецкање... Ако кажете да је неко леп као ... КОРИСТИТЕ СТИЛСКЕ ФИГУРЕ, А И НЕ ЗНАТЕ ТО.

Сад ћемо то објаснити.

Стилске фигуре деле се у 4 велике групе:


  •  Фигуре дикције
  •  Фугуре речи
  •  Фигуре конструкције
  •  Фигуре мисли


1. Фигуре дикције другачије зовемо гласовне или звучне фигуре. Како њихово име само каже, тежиште ових фигура је на ЗВУКУ (једног гласа или групе гласове). Фигуре дикције су:

Ономатопеја
Асонанца
Алитерација
Анафора
Епифора
Симплока
Анадиплоза



2. Фигуре речи другачије се зову тропи. Ове фигуре се често користе у свакодневном говору. Фигуре речи су:

Епитет
Персонификација
Метафора
Алегорија
Метонимија
Синегдоха
Еуфемизам
Симбол



3. Фигуре конструкције другачије зовемо синтаксичке фигуре. Ове фигуре настају када речи у једној реченици распоредите на неки другачији начин од уобичајеног да бисте нешто посебно истакли. Фигуре конструкције су:

Инверзија
Реторско питање
Елипса
Асиндет
Полисиндет



4. Фигуре мисли су:

Иронија
Градација
Поређење
Контраст
Хипербола
Словенска антитеза
Парадокс
Литота
Оксиморон

Књижевност - Стилске фигуре - 5. разред

Стилске фигуре - 5. разред


Епитет 

Епитет је фигура речи. То је реч  која стоји уз именицу и ближе је одређује. Најчешће се као епитет појављује придев.  Ево примера епитета:

Освануо је ведар дан. Придев "ведар" стоји уз именицу дан и одређује какав је дан.

На удаљеним планинским врховима још су се видели беличасти трагови снега. Епитети “удаљеним планинским” објашњавају какви су врхови у питању. Епитет “беличаст” дочарава боју трагова. 
Без епитета реченица може да постоји, али је значајно сиромашнија. Уз епитете ваш говор и текст постају изражајнији.

Стални епитет 


Стални епитет појављује се у народној књижевности. То је увек исти придев који се уз неку именицу појављује. Рецимо, у народној песми, жена неког јунака увек је “вјерна љуба”, сабља Марка Краљевића је “бритка сабља”. Кад смо код Марка Краљевића, он пије “рујно вино”. Никад бело вино или било које друго пиће. Још неки стални епитети су пшеница белица, врани гаврани, сиви соко...




Ономатопеја


Ономатопеја је фигура звука. То је човеков покушај да речима запише звук који чује. Да не буде превише теорије, ево примера:

Како се чује пас који лаје? То сви знамо! Чује се АВ-АВ. Да ли баш то чујемо? Не. Чујемо нешто слично, али записујемо тако. Или ћемо записати ВУФ-ВУФ

Кад хоћемо да запишемо звук који маца производи, то пишемо МЈАУ

Ако записујемо звук који произведе новчић испуштен на металну површину биће ЗВЕЦ

Ономатопеја може бити узвик (луп, звец, крц, фију), може бити глагол (лупкати, звецкати, крцкати, фијукати), може бити именица (лупање, звецкање, крцкање, фијукање, фијук...). 


Персонификација


Персонификација је оживљавање неживог. Неком предмету придају се особине живог бића.

Звезде су биле сведоци и посматрачи њиховог сусрета. Звезде, које су неживе, постале су посматрачи и сведоци.

Зидови су све чули. Неживи зидови постају слушаоци.

Мој јастук чувао је моје тајне. Јастук се има особину чувара.

Реч "persona" на латинском језику значи "особа". Персонификација буквално значи да чините да нешто постане особа. Приписујете особине, осећања, понашање живих бића нечем неживом. 


Циљ персонификације је да се појача сликовитост израза, да се оживљавањем нечег неживог читаоцу привуче пажња, да се он изненади, запрепасти.


Хипербола



Хиперболу често користите. То је преувеличавање. Сваки пут кад кажете некоме да сте учили цео дан, целу ноћ, данима...ето хиперболе! И ви и ја знамо да нико никад не учи баш, баш цео дан! :) 

Појела би целу торту! Ма колико неко волео торту, да ли би баш целу могао да поједе или само претерује?

Имаш 1 000 000 играчака у соби и опет ти је досадно! Рећи ће неки родитељ. Готово је сигурно да дете нема баш 1 000 000 играчака. Родитељ намерно преувеличава желећи да истакне мноштво играчака које дете има. 



Поређење


Поређење је фигура мисли. Један појам се доводи у везу са другим појмом по некој заједничкој особини. Квалитетно осмишљено поређење доприноси богатству мисли и реченице, појачава утисак који реченица оставља. Често има неку поредбену реч - као, налик, попут, слично, личи. Не мора да има поредбену реч.
Кожа јој је светла попут млека. Небо је мрачно као дно бурета.

Врсте речи - Глаголи - Глаголски род

Глаголски род


Глаголски род означава прелазност радње на објекат. Према глаголском роду глаголи могу бити:

Прелазни

Непрелазни

Повратни.

Прелазни глаголи захтевају допуну у виду правог објекта. То су они глаголи после којих можете да кажете КОГА? ШТА? Волети (сладолед), желети (победу), играти (фудбал)...

Непрелазни глаголи не могу имати прави објекат као допуну. Путовати, лебдети, доћи, ући...

Повратни глаголи имају реч СЕ. Могу бити:
  • прави повратни - уместо СЕ можете рећи СЕБЕ и значење се не мења - очешљати се, нашминкати се, хвалити се;
  • узајамно-повратни - две особе раде једна на другој радњу - руковати се, посвађати се, љубити се;
  • неправи повратни - надати се, зачудити се, разведрити се.





Врсте речи - Глаголи - Презент

Презент


Презент је садашње време. У свом основном значењу означава радњу која се дешава у тренутку говора. 

Ово је прост лични глаголски облик. 

Трчати ➦ трчим
Спавати ➦ спавам
Долазити ➦ долазим
Доћи ➦ дођем
Прилазити ➦ прилазим
Прићи ➦ приђем 
Падати ➦ падам 
Пасти ➦ паднем 
Седети ➦ седим
Сести   седнем







Врсте речи - Глаголи - Перфекат

Перфекат


Перфекат је сложен лични глаголски облик. Означава радњу која се десила у прошлости. Гради се од краћих (ненаглашених) облика помоћног глагола ЈЕСАМ и радног глаголског придева глагола који се мења.

Перфекат разликује лице, број и род.




Перфекат помоћних глагола


БИТИ 

ја сам био - био сам
ти си био - био си
он је био - био је
ми смо били - били смо
ви сте били - били сте
они су били - били су

ХТЕТИ

ја сам хтео - хтео сам
ти си хтео - хтео си
он је хтео - хтео је
ми смо хтели - хтели смо
ви сте хтели - хтели сте
они су хтели - хтели су



Служба речи - Субјекат

Субјекат


Субјекат је један од два главна главна реченична члана. 

Субјекат може бити:
  • граматички
  • логички

Граматички субјекат


Граматички субјекат је субјекат код кога се именице, именичке заменице, именичке синтагме налазе у номинативу. Граматички субјекат означава вршиоца радње или носиоца стања означених предикатом. 

Милица чита књигу. 
Милица и њена сестра иду у позориште. 

Логички субјекат


Логички субјекат је субјекат код кога се именице, именичке заменице, именичке синтагме налазе у генитиву, дативу или акузативу. Логички субјекат означава постојање или непостојање неког појма, као и носиоца неког стања, осећања, расположења.

Биће кише и сутра. 
Марку се свиђа Ана.
Марка је стид свега овога.