Позајмљенице
Турцизми
Турцизми су најчешћи у штокавском наречју, а ретки у другим наречјима. Осим речи из турског обухватају још и речи из арапског и персијског које су преко турског доспеле на Балкан. Многи су турцизми прихваћени у стандардном језику, неки су распрострањени само регионално и дијалектно, а неки су избачени из употребе. Неки од турцизама су: авлија (двориште), алманах (годишњак), ат (коњ), барјак (застава), боја, бурек, бунар, чаршав, чамац, челик, чарапа, чобанин, ћуфте, ћебе, ћевап, ћелав, ћуприја (мост), дугме, дуван, ексер, ергела, џем, џеп, џезва, фитиљ, јастук, јогурт, кајмак, кашика, комшија, кутак, кутија, казан, кула, лампа, мајмун, мемла, муштикла, мердевине, олук, ортак, памук, папуча, пенџер (прозор), пита, ракија, сандук, сокак, шећер, шал, таван, табан, торба, занат, хајдук;
Неке речи се данас у турском језику употребљавају у другачијем смислу него што се употребљавају у словенским језицима. Основе турских речи прилагођене су словенском изговору те добијају и словенске наставке. Присутна је и обрнута појава, да се на словенску реч додаје турски наставак, на пример у речима као што су безобраз-лук, лопов-лук, чит-лук;
Турцизми су, у оквиру словенских језика најчешћи на Балкану, код јужнословенских народа. У оквиру дијалеката различитих јужнословенских језика, турцизми се користе чешће или ређе. У одређеним крајевима, неки турцизми су архаизми, негде су у свакодневној употреби и немају замену у виду словенске речи, негде су историзми, а негде су сасвим нестали.
Романизми
Романизми су речи које су дошле у наш језик из латинског (латинизми), шпанског, италијанског и француског језика (галицизми).
Из латинског: апстрактан, нарација, композиција, форма, фабула, персона, стил, теорија, култура, национално, хуманизам, патриотизам, субјективан, објективан, скандал, хумор, реликвија, реквизит, емоционално, социјално, публицистика, конкретан, фабрика, креда, кестен, шпијун, студент, медицина, центар, постскриптум, депоновати, криминал, формула, нација, доктор, литература, анексија, амбуланта, арена, институција, кремација, резиденција, донација, лапсус, емоција, меморија, имиграција, император;
Из италијанског: соло, солфеђо, концерт, баритон, певач, кабинет, валута, сонет, дует, чоколада, боца, лимун, лавина, банка, штампа, штене, гондола, сигуран, тенор, опера, балкон, фашизам, мафија, медаља, папарацо, пјаца, кантаутор;
Из шпанског: канибал, хацијенда, хунта, цигара;
Из француског: авенија, авион, абажур, армија, баналан, блуза, бригада, батерија, булевар, гардероба, гоблен, група, ентеријер, екстеријер, жанр, жаргон, журнал, каваљер, капетан, калибар, коњак, компот, костим, лампа, легитимитет, ликер, масажа, машина, марш, мода, мотив, официр, орман, панталоне, пејзаж, поента, портрет, пилот, пируета, плажа, ремарке, ресторан, сос, супа, силуета, тераса;
Германизми
Германизми су речи преузете из немачког и других германских језика: адмирал, вага, пегла, бутер, кугла, локна, лајтмотив, лозинка, молер, мајстор, сенф, фарба, фарбати, шалтер, шине, шнала, штоф, шпорет, шине, шалтер, штаб, шминка, цех, шраф, шперплоча, шприц;
Поред речи из немачког језика, можемо наићи и на неке граматичке конструкције: соба за издати под кирију (од немачке конструкције ZU + инфинитив); он је себи дао начинити пар одела;десет година стар. Затим доћи к себи (од нем. ZU SICH KOMMEN) ум. освестити се; без да ја за то знам ум. а да ја за то не знам; без да кажем (нем. OHNE ZU SAGEN) ум. да не кажем.
Грцизми
Грцизми су речи преузете из грчког језика: хиљада, ђак, темељ, камата, јеванђеље, Библија, криза, демократија, фотографија, комедија, трагедија, драма, монолог, дидаскалије, строфа, стих, рима, карактер, идеја, лирика, сценарио, ритам, епитет, епиграф, гимназија, историја, математика, музика, атмосфера, стадион, диплома, друм, гипс, икона, арханђео, анђео, манастир, хор, хлор, филолог, географија, библиотека, епископ;
Русизми
Русизми су речи из руског језика: бојеви (метак), запета, услед, брак, чудовиште, двојник, учтивост, личност, награда, стројеви (корак), стајанка (авиона на аеродрому);
Бохемизми
Бохемизми су речи преузете из чешког језика (називају се још и чехизмима): часопис, повод, улога, спис, читанка, становништво, робот, пиштољ, копачка, позор, склек, плин;
Занимљив је интернационализам робот који долази од иначе старог славенског израза работа = тешки, присилни рад. Представио га је Карел Чапек, а измислио га је његов брат Јосеф Чапек. Првобитна реч за робота у чешком била је работник, али је после њено место заузела реч робот.
Хунгаризми
Хунгаризми су речи преузете из мађарског језика: табла, терет, лопта, хајдук, гулаш, соба, ашов, варош, вашар, лопов, ципеле, салаш, чардаш, чопор, мачка, пунђа, сабља, чизма, бунда, кочија, гулаш;
Англицизми
Англицизми су речи преузете из енглеског језика: имиџ, софтвер, хардвер, компјутер, старт, стартовати, викенд, паркинг, менаџер, маркетинг, меч, монитор, група, линк, чек, бокс, клуб, група, филм, тинејџер, шопинг, спорт, док, тенк, трактор, трамвај, џемпер, комбајн, бифтек, видео рекордер, компакт диск, тендер, евалуација, едукација, тензија, менаџмент;
Црквенословенизми
Црквенословенске речи су речи везане за било какве црквене потребе, било за језик апстрактнијег расправљања о етичким и духовним питањима. Те речи се деле на:
Црквенословенизми српскословенског карактера: општити, општина, мошти, свештеник, васиона, Васкрс, васкрснути;
Црквенословенизми рускословенског карактера: чест (част), љубовник, љубовница, праведан, праведник, нишчи;
Речи оба карактера: бденије, Богојављеније и Богојављење, приказаније, Преображеније и Преображење.