Сибиларизација
Сибиларизација је гласовна промена задњонепчаних сугласника К, Г, Х у зубне сугласнике Ц, З, С.Сибиларизација се врши у:
1) номинативу множине именица мушког рода: јунак - јунаци, војник - војници, разлог - разлози, предлог - предлози;
2) дативу и локативу именица женског рода чија се основа завршава на К, Г, Х: мајка - мајци, рука - руци, нога - нози, снага - снази, сврха - сврси;
3) императиву глагола: вући - вук - вуци, рећи - рек - реци, лећи - лег - лези.
Одступање од сибиларизације
1) Лична имена чија се основа завршава на К, Г, Х: Данка - Данки, Милка -Милки, Зага - Заги, Драга - Драги...
2) Именице код којих би се изгубило значење ако би се вршила сибиларизација: бака - баки (а не баци), дека - деки (а не деци), сека - секи (а не сеци), честитка - честитки (а не честици)...
3) Именице чије се основе завршавају сугласничким групама ЋК, ТК, ЗГ, ЦК, ЧК, СК, СХ: воћка - воћки, тетка - тетки, мазга - мазги, коцка - коцки, мечка - мечки, коска - коски, Пасха - Пасхи.
Постоје и дублети! То су речи које се употребљавају и са извршеном сибиларизацијом и без ње:
масци - маски, фресци - фрески, приповеци - приповетки, загонеци - загонетки, снаси - снахи, епоси - епохи, кћерци - кћерки, слузи - слуги.