Промена Л у О
Промена Л у О је промена сонанта Л у самогласник О кад год се Л налазило на крају речи или на крају слога. То је гласовна промена која се вршила у промени речи по лицима и падежима и приликом грађења нових речи.
Ова промена десила се у давној прошлости.
1) Радни глаголски придев мушког рода: дао - дала, узео - узела, читао - читала, видео - видела; рекао - рекла, секао - секла, дигао - дигла (у овим примерима поред промене Л у О, видимо и непостојано А).
2) Номинатив једнине неких именица: део - дела, анђео - анђела, престо - престола, сеоба (сел- + -ба), деоба (дел- + -ба); посао - посла, мисао - мисли, орао - орла, троугао - троугла...
3) Номинатив једнине неких придева: весео - весела, кисео - кисела, дебео - дебела, цео - цела...
4) Именице које се завршавају на -ЛАЦ: читалац - читаоца, гледалац - гледаоца...(ове се уз промену Л у О види и непостојано А).
5) Именице које се завршавају на -НИЦА а настале су од радног глаголског придева: читаоница, ваљаоница, радионица, учионица...
Изузеци од промене Л у О
У неким новијим српским речима и у неким речима из других језика ова промена се не врши: генерал, болница, адмирал, ждрал, бокал, фудбал, фосил, метал, тунел, хотел, мотел...