Претражи овај блог ЋИРИЛИЧНИМ фонтом!

Приказивање постова са ознаком стилске фигуре. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком стилске фигуре. Прикажи све постове

Књижевност - Стилске фигуре - Подела


Стилске фигуре



Стилске фугуре су речи, изрази, реченице који чине да текст буде изражајнији, звучнији, упечатљивији; оне дају пренесена значења тексту. Оно што бих желела да нагласим, стилске фигуре постоје у књижевности, али и у свакодневном говору се редовно користе. Кад кажете да “умирете од досаде” или да сте “попили две чаше”... Кад год кажете куцкање, цвецкање... Ако кажете да је неко леп као ... КОРИСТИТЕ СТИЛСКЕ ФИГУРЕ, А И НЕ ЗНАТЕ ТО.

Сад ћемо то објаснити.

Стилске фигуре деле се у 4 велике групе:


  •  Фигуре дикције
  •  Фугуре речи
  •  Фигуре конструкције
  •  Фигуре мисли


1. Фигуре дикције другачије зовемо гласовне или звучне фигуре. Како њихово име само каже, тежиште ових фигура је на ЗВУКУ (једног гласа или групе гласове). Фигуре дикције су:

Ономатопеја
Асонанца
Алитерација
Анафора
Епифора
Симплока
Анадиплоза



2. Фигуре речи другачије се зову тропи. Ове фигуре се често користе у свакодневном говору. Фигуре речи су:

Епитет
Персонификација
Метафора
Алегорија
Метонимија
Синегдоха
Еуфемизам
Симбол



3. Фигуре конструкције другачије зовемо синтаксичке фигуре. Ове фигуре настају када речи у једној реченици распоредите на неки другачији начин од уобичајеног да бисте нешто посебно истакли. Фигуре конструкције су:

Инверзија
Реторско питање
Елипса
Асиндет
Полисиндет



4. Фигуре мисли су:

Иронија
Градација
Поређење
Контраст
Хипербола
Словенска антитеза
Парадокс
Литота
Оксиморон

Књижевност - Стилске фигуре - 8. разред

Стилске фигуре - 8. разред


Метонимија


Метонимија је  фигура речи. 

Сигурно сте је некад употребили и не знајући. Ако сте некад чули или рекли

Појео сам тањир.  

Попио сам целу флашу (лименку).

Честитам. Употребили сте метонимију. Рекли сте тањир, а заправо сте мислили на оно што је било у тањиру. Рекли сте флашу (лименку), а заправо сте мислили на оно што је стајало у њој.


Код метонимије је битно да приметите да постоји логичка веза између појмова који су доведени у везу (тањир-садржина тањира; чаша-течност у чаши).



Асонанца 



Асонанца је фигура дикција (односно, звучна фигура). Код ових фигура  битан је звук. Асонанца је ситуација у којој се у стиху или неколико узастопних стихова доминантно понавља исти самогласник. Сваки самогласник има своју особину, изазива одређене слике и емоције. 

Као пример асонанце најчешће се узима стих из песме Алексе Шантића Вече на шкољу

Пучина плава спава

Обратите пажњу на А. Понавља се 5 пута. То је асонанца.



Алитерација



Алитерација је понављање истог сугласника или сугласничке групе у стиху или реченици. И ову стилску фигуру можемо наћи у песми Вече на шкољу:

Прохладни пада мрак,
Врх хриди црне
Трне
Задњи румени зрак. 


Пребројте колико пута се појавио сугласник Р. Ето алитерације.


Књижевност - Стилске фигуре 7. разред

Стилске фигуре - 7. разред 


Метафора 



Метафора је фигура речи. Другачије се зове "скраћено поређење".  То је фигура "пренесеног значења". Каже се једно, а мисли се на нешто слично. 

Уместо да неко неком каже: “Ти мени значиш колико Сунце значи планети и свему на њој”, рећи ће само: “Сунце моје!”

Сваки пут кад мајка каже детету “злато моје” или “душо моја” знајте да је то метафора. Ма колико да је дете дивно, сасвим сигурно није баш од злата. Значи, преносимо значење, у овом случају са злата на дете. Злато је вредно, драгоцено. Тако је дете драгоцено својој мами. 

Кад Владислав Петковић Дис у песми “Међу својима” каже:

А два наша цвета из четири рата
У твоме су крилу, образе ти суше...


Каже 2 цвета из четири рата - мисли наших двоје деце који су лепи, нежни и вољени као цветови. 


Метафором се два појма доводе у везу по некој сличној, заједничкој особини. Метафора је заснована на сличности између два појма.



Алегорија




Алегорија је фигура речи. Она настаје кад се метафоре удруже и направе целу песничку слику. Прича се једно, а мисли се на нешто друго. 

Сетићемо се неке басне.  Рецимо басне о гаврану, лисици и сиру?  Гавран стоји на грани са комадом сира у кљуну, лисица долази, види гаврана и сир и почиње да хвали гаврана како он има диван глас, како прелепо пева и моли га запева нешто. Гавран  јој поверује, отвори кљун, и почиње да крешти (јер гавран је чувен по грозном звуку који производи). У том тренутку сир испада, лисица га узима и одлази. О чему ова прича говори? Да ли ико од вас мисли да се овде заиста мисли на гаврана, лисицу и сир? Наравно да не мислите! То је та ситуација кад се прича једна прича, а мисли се на нешто сасвим друго. 

За алегорију у Читанци најчешће имамо пример народне лирске песме “Љубавни растанак” или одломак из народне епске песме “Ропство Јанковић Стојана” у коме се Стојан обраћа својој жени кроз алегорију о ластавици која је 9 година свијала гнездо а сад је почела да га развија, долетео јој је соко и не да јој да развије гнездо. Заправо јој Стојан песмом поручује да је она та ластавица која је њега, свог супруга(соко), чекала 9 година и сад кад је решила да се преуда (“развија гнездо”), дошао је он (соко) и не да јој да оде. 


Симбол



Симбол је фигура речи. Узима се једна реч која означава нешто конкретно да би означила нешто апстрактно. Ево примера:

Која вам је прва асоцијација ако вам покажем ово:






Љубав? Тако је. Срце је најчешће симбол љубави. 

Која је ваша асоцијација кад видите следећу слику? 




Неки оков, забрана, казна, ропство, затвор, зар не? Ланац је симбол свега тога.


На шта помислите кад видите ову слику? 




Ово одмах подсети на Олимпијске игре.

Ако видите голуба са маслиновом гранчицом, то је симболика мира.




Књижевност - Стилске фигуре - 5. разред

Стилске фигуре - 5. разред


Епитет 

Епитет је фигура речи. То је реч  која стоји уз именицу и ближе је одређује. Најчешће се као епитет појављује придев.  Ево примера епитета:

Освануо је ведар дан. Придев "ведар" стоји уз именицу дан и одређује какав је дан.

На удаљеним планинским врховима још су се видели беличасти трагови снега. Епитети “удаљеним планинским” објашњавају какви су врхови у питању. Епитет “беличаст” дочарава боју трагова. 
Без епитета реченица може да постоји, али је значајно сиромашнија. Уз епитете ваш говор и текст постају изражајнији.

Стални епитет 


Стални епитет појављује се у народној књижевности. То је увек исти придев који се уз неку именицу појављује. Рецимо, у народној песми, жена неког јунака увек је “вјерна љуба”, сабља Марка Краљевића је “бритка сабља”. Кад смо код Марка Краљевића, он пије “рујно вино”. Никад бело вино или било које друго пиће. Још неки стални епитети су пшеница белица, врани гаврани, сиви соко...




Ономатопеја


Ономатопеја је фигура звука. То је човеков покушај да речима запише звук који чује. Да не буде превише теорије, ево примера:

Како се чује пас који лаје? То сви знамо! Чује се АВ-АВ. Да ли баш то чујемо? Не. Чујемо нешто слично, али записујемо тако. Или ћемо записати ВУФ-ВУФ

Кад хоћемо да запишемо звук који маца производи, то пишемо МЈАУ

Ако записујемо звук који произведе новчић испуштен на металну површину биће ЗВЕЦ

Ономатопеја може бити узвик (луп, звец, крц, фију), може бити глагол (лупкати, звецкати, крцкати, фијукати), може бити именица (лупање, звецкање, крцкање, фијукање, фијук...). 


Персонификација


Персонификација је оживљавање неживог. Неком предмету придају се особине живог бића.

Звезде су биле сведоци и посматрачи њиховог сусрета. Звезде, које су неживе, постале су посматрачи и сведоци.

Зидови су све чули. Неживи зидови постају слушаоци.

Мој јастук чувао је моје тајне. Јастук се има особину чувара.

Реч "persona" на латинском језику значи "особа". Персонификација буквално значи да чините да нешто постане особа. Приписујете особине, осећања, понашање живих бића нечем неживом. 


Циљ персонификације је да се појача сликовитост израза, да се оживљавањем нечег неживог читаоцу привуче пажња, да се он изненади, запрепасти.


Хипербола



Хиперболу често користите. То је преувеличавање. Сваки пут кад кажете некоме да сте учили цео дан, целу ноћ, данима...ето хиперболе! И ви и ја знамо да нико никад не учи баш, баш цео дан! :) 

Појела би целу торту! Ма колико неко волео торту, да ли би баш целу могао да поједе или само претерује?

Имаш 1 000 000 играчака у соби и опет ти је досадно! Рећи ће неки родитељ. Готово је сигурно да дете нема баш 1 000 000 играчака. Родитељ намерно преувеличава желећи да истакне мноштво играчака које дете има. 



Поређење


Поређење је фигура мисли. Један појам се доводи у везу са другим појмом по некој заједничкој особини. Квалитетно осмишљено поређење доприноси богатству мисли и реченице, појачава утисак који реченица оставља. Често има неку поредбену реч - као, налик, попут, слично, личи. Не мора да има поредбену реч.
Кожа јој је светла попут млека. Небо је мрачно као дно бурета.