Претражи овај блог ЋИРИЛИЧНИМ фонтом!

Књижевност - Стилске фигуре - 5. разред

Стилске фигуре - 5. разред


Епитет 

Епитет је фигура речи. То је реч  која стоји уз именицу и ближе је одређује. Најчешће се као епитет појављује придев.  Ево примера епитета:

Освануо је ведар дан. Придев "ведар" стоји уз именицу дан и одређује какав је дан.

На удаљеним планинским врховима још су се видели беличасти трагови снега. Епитети “удаљеним планинским” објашњавају какви су врхови у питању. Епитет “беличаст” дочарава боју трагова. 
Без епитета реченица може да постоји, али је значајно сиромашнија. Уз епитете ваш говор и текст постају изражајнији.

Стални епитет 


Стални епитет појављује се у народној књижевности. То је увек исти придев који се уз неку именицу појављује. Рецимо, у народној песми, жена неког јунака увек је “вјерна љуба”, сабља Марка Краљевића је “бритка сабља”. Кад смо код Марка Краљевића, он пије “рујно вино”. Никад бело вино или било које друго пиће. Још неки стални епитети су пшеница белица, врани гаврани, сиви соко...




Ономатопеја


Ономатопеја је фигура звука. То је човеков покушај да речима запише звук који чује. Да не буде превише теорије, ево примера:

Како се чује пас који лаје? То сви знамо! Чује се АВ-АВ. Да ли баш то чујемо? Не. Чујемо нешто слично, али записујемо тако. Или ћемо записати ВУФ-ВУФ

Кад хоћемо да запишемо звук који маца производи, то пишемо МЈАУ

Ако записујемо звук који произведе новчић испуштен на металну површину биће ЗВЕЦ

Ономатопеја може бити узвик (луп, звец, крц, фију), може бити глагол (лупкати, звецкати, крцкати, фијукати), може бити именица (лупање, звецкање, крцкање, фијукање, фијук...). 


Персонификација


Персонификација је оживљавање неживог. Неком предмету придају се особине живог бића.

Звезде су биле сведоци и посматрачи њиховог сусрета. Звезде, које су неживе, постале су посматрачи и сведоци.

Зидови су све чули. Неживи зидови постају слушаоци.

Мој јастук чувао је моје тајне. Јастук се има особину чувара.

Реч "persona" на латинском језику значи "особа". Персонификација буквално значи да чините да нешто постане особа. Приписујете особине, осећања, понашање живих бића нечем неживом. 


Циљ персонификације је да се појача сликовитост израза, да се оживљавањем нечег неживог читаоцу привуче пажња, да се он изненади, запрепасти.


Хипербола



Хиперболу често користите. То је преувеличавање. Сваки пут кад кажете некоме да сте учили цео дан, целу ноћ, данима...ето хиперболе! И ви и ја знамо да нико никад не учи баш, баш цео дан! :) 

Појела би целу торту! Ма колико неко волео торту, да ли би баш целу могао да поједе или само претерује?

Имаш 1 000 000 играчака у соби и опет ти је досадно! Рећи ће неки родитељ. Готово је сигурно да дете нема баш 1 000 000 играчака. Родитељ намерно преувеличава желећи да истакне мноштво играчака које дете има. 



Поређење


Поређење је фигура мисли. Један појам се доводи у везу са другим појмом по некој заједничкој особини. Квалитетно осмишљено поређење доприноси богатству мисли и реченице, појачава утисак који реченица оставља. Често има неку поредбену реч - као, налик, попут, слично, личи. Не мора да има поредбену реч.
Кожа јој је светла попут млека. Небо је мрачно као дно бурета.