Претражи овај блог ЋИРИЛИЧНИМ фонтом!

Приказивање постова са ознаком Гласовне промене. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Гласовне промене. Прикажи све постове

Гласовне промене - Асимилација и сажимање самогласника

Асимилација и сажимање самогласника


Асимилација је гласовна промена у којој се различити самогласници изједначавају. 

Сажимање је гласовна промена у којој се исти самогласници спајају у један самогласник. 

Сажимање самогласника након промене Л у О - соко, сто, со:

сокол ⇨ сокоо ⇨ соко
стол ⇨ стоо ⇨ сто 
сол ⇨ соо ⇨ со

Асимилација и сажимање након губљења сугласника Ј - ког, мог, свог:

којег ⇨ коег ⇨ коог ⇨ ког
мојег ⇨ моег ⇨ моог ⇨ мог
својег ⇨ своег ⇨ своог ⇨ свог


Изузеци од сажимања самогласника


1) зоолошки, поочим, микроорганизам, самоодбрана, антиисторијски...
2) анђео, посао, мисао, котао, брисао...



Гласовне промене - Губљење сугласника

Губљење сугласника


Када се у речи нађу један поред другог два иста или слична сугласника, један од њих се губи да би се реч лакше изговорила. 

Ову промену зовемо губљење сугласника (без- + звучан ⇨ беззвучан ⇨ безвучан) или упрошћавање сугласничких група (радостан ⇨ радостна ⇨ радосна).

Ова промена се врши у следећим случајевима: 

1) када се у речи нађу два иста сугласника: 

од- + делити ⇨ одделити ⇨ оделити, 
аутобус + -ски ⇨ аутобусски ⇨ аутобуски...

2) када се сугласник Т нађе у сугласничким групама које су тешке за изговор: 

-СТН- частан ⇨ частна ⇨ часна
-ШТН- позоришт- + -ни ⇨ позориштни ⇨ позоришни
-СТЉ- болест + -љив ⇨ болестљив ⇨ болешљив (овде се поред губљења сугласника дешава и једначења сугласника по месту изговора)
-СТЛ- порасти ⇨ порастла ⇨ порасла



Губљење сугласника често се дешава након што су се извршиле неке друге гласовне промене.
Остатак ⇨ остатки ⇨ остатци ⇨ остаци (извршене су три гласовне промене ⇨⇨⇨ непостојано А, сибиларизација, губљење сугласника)
Раз- + ширити ⇨ разширити ⇨ расширити ⇨ рашширити ⇨ раширити (извршене су три гласовне промене ⇨⇨⇨ једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту изговора и губљење сугласника)

Изузеци од губљења сугласника


1) Суперлатив придева на Ј: најјачи, најјаснији, најједноставнији, најједрији...

2) Сложенице: поддијалекат, ваннаставни, противвредност, транссибирски...

3) Именице на -КИЊА: виолинисткиња, финалисткиња...

4) Именице страног порекла: аористна, азбестни, протестни...

5) Отчепити, отцепити, потценити, потчинити, претчас...

Гласовне промене - Промена Л у О

Промена Л у О


Промена Л у О је промена сонанта Л у самогласник О кад год се Л налазило на крају речи или на крају слога. То је гласовна промена која се вршила у промени речи по лицима и падежима и приликом грађења нових речи.

Ова промена десила се у давној прошлости.

1) Радни глаголски придев мушког рода: дао - дала, узео - узела, читао - читала, видео - видела; рекао - рекла, секао - секла, дигао - дигла (у овим примерима поред промене Л у О, видимо и непостојано А).

2) Номинатив једнине неких именица: део - дела, анђео - анђела, престо - престола, сеоба (сел- + -ба), деоба (дел- + -ба); посао - посла, мисао - мисли, орао - орла, троугао - троугла...

3) Номинатив једнине неких придева: весео - весела, кисео - кисела, дебео - дебела, цео - цела...

4) Именице које се завршавају на -ЛАЦ: читалац - читаоца, гледалац - гледаоца...(ове се уз промену Л у О види и непостојано А).

5) Именице које се завршавају на -НИЦА а настале су од радног глаголског придева: читаоница, ваљаоница, радионица, учионица...


Изузеци од промене Л у О

У неким новијим српским речима и у неким речима из других језика ова промена се не врши: генерал, болница, адмирал, ждрал, бокал, фудбал, фосил, метал, тунел, хотел, мотел...



Гласовне промене - Непостојано А

Непостојано А


Самогласник А који се појављује у појединим облицима једне речи назива се непостојано А. Непостојано А налази се између два сугласника (или између неког сугласника и самогласника О) на крају основе речи. 

Непостојано А јавља се у следећим случајевима: 

1) номинатив једнине и генитив множине именица мушког рода: момак - момци - момака, устанак - устанци - устанака, свитац - свици - свитаца...

2) генитив множине именица женског рода: девојка - девојака, сестра - сестара, грешка - грешака...


3) генитив множине именица средњег рода: писмо - писама, једро - једара, весло - весала, стакло - стакала...


4) придевске заменице мушког рода: какав - каква, такав - таква, онакав - онаква...

5) придеви мушког рода: ведар - ведра, облачан - облачна, добар - добра, чудан - чудна...

6) радни глаголски придев: ишао - ишла (овде поред непостојаног А имамо и промену Л у О), рекао - рекла, секао - секла...

7) предлози: с - са, к - ка, пред - преда, низ - низа, уз - уза...

8) прилози: кад - када, тад - тада, сад - сада...





Гласовне промене - Јотовање

Јотовање


Јотовање је гласовна промена до које долази када сонант Ј дође у додир са сугласницима Д, Т, З, С, Л, Н, К, Г, Х и даље предњонепчане сугласнике Ђ, Ћ, Ж, Ш, Љ, Њ, Ч.

дј⇨ђ         посуда - посуђе
                 тврд - тврђи

тј⇨ћ          прут - пруће
                 жут - жући
зј⇨ж         брз - бржи
сј⇨ш         висок:  вис- + -ји ⇨⇨⇨ виши
                 носити: нос- + јен ⇨⇨⇨ ношен
нј⇨њ        црн - црњи
                 грана - грање
лј⇨љ        бели - бељи

                 волети - вољен
бј⇨бљ      груб - грубљи
                 роб - робље
пј⇨пљ      сноп - снопље
                 глуп - глупљи
мј⇨мљ      грм - грмље
                 сломити - сломљен

вј⇨вљ       крв - крвљу
                  сув - сувљи

кј⇨ч          јак - јачи
гј⇨ж          драг - дражи
                  дуг - дужи
хј⇨ ш         тих - тиши





До јотовања долази у следећим ситуацијама:

1) Презент глагола чија се основа завршава на К, Г, Х: викати - вичем, стругати - стружем, махати - машем... (Ако промена постоји у целом презенту, то је јотовање. Ако промена постоји свуда осим у 3. лицу једнине презента, то је палатализација.)

2) Трпни придев неких глагола: волети - вољен, хвалити - хваљен, бранити - брањен, возити - вожен...

3) Инструментал једнине неких именица женског рода: љубав - љубављу, смрт - смрћу; пакост - пакошћу, радост - радошћу, младост - младошћу (овде се уз јотовање врши и једначење сугласника по месту изговора).

4) Творба речи: прстен - прстење, камен - камење, прут - пруће; лист - лишће, грозд - грожђе (овде се уз јотовање врши и једначење сугласника по месту изговора).

5) Компаратив придева: далек - даљи, близак - ближи, јак - јачи, дуг - дужи, тих - тиши, висок - виши, строг - строжи, млад - млађи, луд - луђи...

6) Имперфекат глагола: носити - ношах, мислити - мишљах, љубити - љубљах, волети - вољах...

Изузеци од јотовања:

- класје (иако постоји група СЈ, нема јотовања);
- козји, разјединити (иако постоји група ЗЈ, нема јотовања);
- катјон (иако постоји група ТЈ, нема јотовања);
- надјачати (иако постоји група ДЈ, нема јотовања);
- пасји (иако постоји група СЈ, нема јотовања);
- конјугација (иако постоји група НЈ, нема јотовања);
- одјурити (иако постоји група ДЈ, нема јотовања);
- објавити (иако постоји група БЈ, нема јотовања);
- објаснити (иако постоји група БЈ, нема јотовања);
- инјекција (иако постоји група НЈ, нема јотовања).

Гласовне промене - Сибиларизација

Сибиларизација


Сибиларизација је гласовна промена задњонепчаних сугласника К, Г, Х у зубне сугласнике Ц, З, С. 
Сибиларизација се врши у: 

1) номинативу множине именица мушког рода: јунак - јунаци, војник - војници, разлог - разлози, предлог - предлози;

2) дативу и локативу именица женског рода чија се основа завршава на К, Г, Х: мајка - мајци, рука - руци, нога - нози, снага - снази, сврха - сврси;

3) императиву глагола: вући - вук - вуци, рећи - рек - реци, лећи - лег - лези.



Одступање од сибиларизације


1) Лична имена чија се основа завршава на К, Г, Х: Данка - Данки, Милка -Милки, Зага - Заги, Драга - Драги...

2) Именице код којих би се изгубило значење ако би се вршила сибиларизација: бака - баки (а не баци), дека - деки (а не деци), сека - секи (а не сеци), честитка - честитки (а не честици)...

3) Именице чије се основе завршавају сугласничким групама ЋК, ТК, ЗГ, ЦК, ЧК, СК, СХ: воћка - воћки, тетка - тетки, мазга - мазги, коцка - коцки, мечка - мечки, коска - коски, Пасха - Пасхи.

Постоје и дублети! То су речи које се употребљавају и са извршеном сибиларизацијом и без ње:

масци - маски, фресци - фрески, приповеци - приповетки, загонеци - загонетки, снаси - снахи, епоси - епохи, кћерци - кћерки, слузи - слуги. 

Гласовне промене - Палатализација

Палатализација



Палатализација је промена задњонепчаних сугласника К, Г и Х у предњонепчане сугласнике Ч, Ж и Ш.

До ове промене долази у:

1) вокативу једнине именица мушког рода: војник - војниче, ђак - ђаче, друг - друже, дух - душе;

2) при грађењу речи чија се творбена основа завршава на К, Г, Х: мрак - мрачан, момак - момчина, влага - влажност, круг - кружница, траг - тражити;

3) презенту глагола чија се основа завршава на К, Г, Х: вући - вук- вучем, моћи - мог- можеш;

4) промена Ц, З у Ч, Ж такође се убраја у резултате палатализације: зец - зече - зечић; јарац - јарче, Милица - Миличин, месец - месече - месечина, кнез - кнеже, витез - витеже...



Изузеци од палатализације


1) Присвојни придеви од властитих имена чија се основа завршава на К, Г, Х: Зоркин, Милкин, Загин, Драгин...

2) Речи код којих би се значење изменило или замутило ако би се извршила палатализација: коцка - коцкица, девојчица - девојчицин, бака - бакин, колега - колегин, колега - колегиница, снаха - снахин...


Пази! У презенту глагола палатализација - јотовање некад могу да ти изгледају исто. 

Вући - вучем, вучеш, вуче, вучемо, вучете, вуку. 
Викати - вичем, вичеш, виче, вичемо, вичете, вичу.

Ако је сугласник из основе (у овом случају, то је К) остао непромењен у 3. лицу множине (вуку), извршена је палатализација. Ако је сугласник из основе (у овом случају, то је К) промењен у целом презенту, то је јотовање. 

Гласовне промене - Једначење сугласника по звучности

Подсетимо се поделе сугласника по звучности ⇩⇩⇩



Једначење сугласника по звучности 


Једначење сугласника по звучности је промена до које долази када се гласови различите звучности нађу један до другог. Тада први глас из пара мења своју звучност и прилагођава се другом гласу.

    звучни - б, г, д, з, ж, ђ, џ, 
безвучни - п, к, т, с, ш, ћ, ч, ф, х, ц.

Б - П ⇨⇨⇨ Шабац ⇨ Шабца ⇨ Шапца
П - Б ⇨⇨⇨ ћевап+ џиница⇨ ћевапџиница ⇨ ћевабџиница 
Г - К ⇨⇨⇨ бег - бекство
К - Г ⇨⇨⇨ бурек - бурегџиница
З - С ⇨⇨⇨ из- + писати ⇨ изписати ⇨ исписати
С - З ⇨⇨⇨ с- + богом ⇨ збогом
Т - Д ⇨⇨⇨ сват - свадба
Д - Т ⇨⇨⇨ пред- + поставити ⇨предпоставити ⇨ претоставити
Ж - Ш ⇨⇨⇨ бележити - белешка 
Ш - Ж ⇨⇨⇨ душа - задужбина





Одступања од једначења по звучности


1) Када се Д нађе испред С и Ш, не мења се (представа, председник, одсуство, одступање; одштампати, одштета, предшколско...).

2) Када се Ђ нађе испред С, не мења се (вођство).

3) У сложеним речима кад би се једначењем добила два иста сугласника (предтурски, подтекст, подтакмичење, подтип...

4) У властитим именицама страног порекла (Вашингтон, Питсбург, Мекдоналдс...).

5) У сложеним речима које имају префикс изнад и испод (исподпросечан, изнадпросечан...).

6) У речима страног порекла често не долази до једначења по звучности (пингпонг, гангтер...).



Гласовне промене - Једначење сугласника по месту изговора

Подсетимо се поделе сугласника по месту изговора. ⇩⇩⇩





Једначење сугласника по месту изговора


Једначење сугласника по месту изговора (творбе) дешава се  у два случаја:
  • зубни сугласници С и З када се нађу испред предњонепчаних сугласника ч, ђ, ж, ш, њ, ћ, љ, џ прелазе у Ш и Ж.
    носити: нос- + -ња ⇨ носња ⇨ ношња
    пас + -че ⇨ пашче
    пазити: паз- + љив ⇨ пажљив
    возити: воз- + -ња ⇨ возња ⇨ вожња
  • надзубни сонант Н испред двоуснених Б, П прелази у двоуснени сонант М.
    стан + -бени ⇨ станбени
    одбран- + - бени ⇨ одбрамбени


Једначење сугласника по месту изговора често се комбинује са другим гласовним променама.
из- + чистити ⇨ изчистити (једначење по звучности) ⇨ исчистити (једначење по месту изговора)⇨ ишчистити
раз- + чешљати ⇨ разчешљати (једначење по звучности) ⇨ расчешљати (једначење по месту изговора) ⇨ рашчељати
из- + шетати ⇨ изшетати (једначење по звучности) ⇨ исшетати (једначење по месту изговора) ⇨ ишшетати (губљење сугласника)
лист + -је ⇨ листје (јотовање) ⇨ лисће (једначење по месту изговора) ⇨ лишће 

Изузеци од једначења по месту изговора

изљубити, разљутити, изљуштити, сљуштити, црвенперка, ванбродски, једанпут, ванбрачни, маскенбал, странпутица...




Подела гласова по месту изговора (артикулација)


Према месту изговора (артикулације) гласови могу бити:

1) УСНЕНИ – б, п, м, в, ф;
         Двоуснени – б, п, м;
         уснено-зубни – в, ф;

2) ЗУБНИ – д, т, з, с, ц;

3) НАДЗУБНИ – л, р, н;

4) ПРЕДЊОНЕПЧАНИ – ч, ђ, ж, ш, њ, ћ, љ, ј, џ;

5) ЗАДЊОНЕПЧАНИ – к, г, х.