Асимилација је гласовна промена у којој се различити самогласници изједначавају. Сажимање је гласовна промена у којој се исти самогласници спајају у један самогласник. Сажимање самогласника након промене Л у О - соко, сто, со: сокол ⇨ сокоо ⇨ соко стол ⇨ стоо ⇨ сто сол ⇨ соо ⇨ со Асимилација и сажимање након губљења сугласника Ј - ког, мог, свог: којег ⇨ коег ⇨ коог ⇨ ког мојег ⇨ моег ⇨ моог ⇨ мог својег ⇨ своег ⇨ своог ⇨ свог
Када се у речи нађу један поред другог два иста или слична сугласника, један од њих се губи да би се реч лакше изговорила.
Ову промену зовемо губљење сугласника (без- + звучан ⇨ беззвучан ⇨ безвучан) или упрошћавање сугласничких група (радостан ⇨ радостна ⇨ радосна). Ова промена се врши у следећим случајевима: 1) када се у речи нађу два иста сугласника: од- + делити ⇨ одделити ⇨ оделити, аутобус + -ски ⇨ аутобусски ⇨ аутобуски... 2) када се сугласник Т нађе у сугласничким групама које су тешке за изговор: -СТН- частан ⇨ частна ⇨ часна -ШТН- позоришт- + -ни ⇨ позориштни ⇨ позоришни -СТЉ- болест + -љив ⇨ болестљив ⇨ болешљив (овде се поред губљења сугласника дешава и једначења сугласника по месту изговора) -СТЛ- порасти ⇨ порастла ⇨ порасла
Губљење сугласника често се дешава након што су се извршиле неке друге гласовне промене.
Остатак ⇨ остатки ⇨ остатци ⇨ остаци (извршене су три гласовне промене ⇨⇨⇨ непостојано А, сибиларизација, губљење сугласника)
Раз- + ширити ⇨ разширити ⇨ расширити ⇨ рашширити ⇨ раширити (извршене су три гласовне промене ⇨⇨⇨ једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту изговора и губљење сугласника)
Изузеци од губљења сугласника
1) Суперлатив придева на Ј: најјачи, најјаснији, најједноставнији, најједрији...
Промена Л у О је промена сонанта Л у самогласник О кад год се Л налазило на крају речи или на крају слога. То је гласовна промена која се вршила у промени речи по лицима и падежима и приликом грађења нових речи.
Ова промена десила се у давној прошлости. 1) Радни глаголски придев мушког рода: дао - дала, узео - узела, читао - читала, видео - видела; рекао - рекла, секао - секла, дигао - дигла (у овим примерима поред промене Л у О, видимо и непостојано А). 2) Номинатив једнине неких именица: део - дела, анђео - анђела, престо - престола, сеоба (сел- + -ба), деоба (дел- + -ба); посао - посла, мисао - мисли, орао - орла, троугао - троугла... 3) Номинатив једнине неких придева: весео - весела, кисео - кисела, дебео - дебела, цео - цела... 4) Именице које се завршавају на -ЛАЦ: читалац - читаоца, гледалац - гледаоца...(ове се уз промену Л у О види и непостојано А). 5) Именице које се завршавају на -НИЦА а настале су од радног глаголског придева: читаоница, ваљаоница, радионица, учионица...
Изузеци од промене Л у О
У неким новијим српским речима и у неким речима из других језика ова промена се не врши: генерал, болница, адмирал, ждрал, бокал, фудбал, фосил, метал, тунел, хотел, мотел...
Самогласник А који се појављује у појединим облицима једне речи назива се непостојано А. Непостојано А налази се између два сугласника (или између неког сугласника и самогласника О) на крају основе речи.
Непостојано А јавља се у следећим случајевима: 1) номинатив једнине и генитив множине именица мушког рода: момак - момци - момака, устанак - устанци - устанака, свитац - свици - свитаца... 2) генитив множине именица женског рода: девојка - девојака, сестра - сестара, грешка - грешака... 3) генитив множине именица средњег рода: писмо - писама, једро - једара, весло - весала, стакло - стакала... 4) придевске заменице мушког рода: какав - каква, такав - таква, онакав - онаква... 5) придеви мушког рода: ведар - ведра, облачан - облачна, добар - добра, чудан - чудна... 6) радни глаголски придев: ишао - ишла (овде поред непостојаног А имамо и промену Л у О), рекао - рекла, секао - секла... 7) предлози:с - са, к - ка, пред - преда, низ - низа, уз - уза... 8) прилози: кад - када, тад - тада, сад - сада...
Јотовање је гласовна промена до које долази када сонант Ј дође у додир са сугласницима Д, Т, З, С, Л, Н, К, Г, Х и даље предњонепчане сугласнике Ђ, Ћ, Ж, Ш, Љ, Њ, Ч.
1) Презент глагола чија се основа завршава на К, Г, Х:викати - вичем, стругати - стружем, махати - машем... (Ако промена постоји у целом презенту, то је јотовање. Ако промена постоји свуда осим у 3. лицу једнине презента, то је палатализација.)
3) Инструментал једнине неких именица женског рода: љубав - љубављу, смрт - смрћу; пакост - пакошћу, радост - радошћу, младост - младошћу (овде се уз јотовање врши и једначење сугласника по месту изговора).
4) Творба речи: прстен - прстење, камен - камење, прут - пруће; лист - лишће, грозд - грожђе (овде се уз јотовање врши и једначење сугласника по месту изговора).
Сибиларизација је гласовна промена задњонепчаних сугласника К, Г, Х у зубне сугласнике Ц, З, С.
Сибиларизација се врши у: 1) номинативу множине именица мушког рода: јунак - јунаци, војник - војници, разлог - разлози, предлог - предлози; 2) дативу и локативу именица женског рода чија се основа завршава на К, Г, Х: мајка - мајци, рука - руци, нога - нози, снага - снази, сврха - сврси; 3) императиву глагола: вући - вук - вуци, рећи - рек - реци, лећи - лег - лези.
Одступање од сибиларизације
1) Лична имена чија се основа завршава на К, Г, Х: Данка - Данки, Милка -Милки, Зага - Заги, Драга - Драги...
2) Именице код којих би се изгубило значење ако би се вршила сибиларизација: бака - баки (а не баци), дека - деки (а не деци), сека - секи (а не сеци), честитка - честитки (а не честици)...
Палатализација је промена задњонепчаних сугласника К, Г и Х у предњонепчане сугласнике Ч, Ж и Ш.
До ове промене долази у: 1) вокативу једнине именица мушког рода: војник - војниче, ђак - ђаче, друг - друже, дух - душе; 2) при грађењу речи чија се творбена основа завршава на К, Г, Х: мрак - мрачан, момак - момчина, влага - влажност, круг - кружница, траг - тражити; 3) презенту глагола чија се основа завршава на К, Г, Х: вући - вук- вучем, моћи - мог- можеш; 4) промена Ц, З у Ч, Ж такође се убраја у резултате палатализације: зец - зече - зечић; јарац - јарче, Милица - Миличин, месец - месече - месечина, кнез - кнеже, витез - витеже...
Изузеци од палатализације
1) Присвојни придеви од властитих имена чија се основа завршава на К, Г, Х: Зоркин, Милкин, Загин, Драгин...
2) Речи код којих би се значење изменило или замутило ако би се извршила палатализација: коцка - коцкица, девојчица - девојчицин, бака - бакин, колега - колегин, колега - колегиница, снаха - снахин...
Пази! У презенту глагола палатализација - јотовање некад могу да ти изгледају исто.
Ако је сугласник из основе (у овом случају, то је К) остао непромењен у 3. лицу множине (вуку), извршена је палатализација. Ако је сугласник из основе (у овом случају, то је К) промењен у целом презенту, то је јотовање.
Једначење сугласника по звучности је промена до које долази када се гласови различите звучности нађу један до другог. Тада први глас из пара мења своју звучност и прилагођава се другом гласу.
звучни - б, г, д, з, ж, ђ, џ,
безвучни - п, к, т, с, ш, ћ, ч, ф, х, ц.
Б - П ⇨⇨⇨ Шабац ⇨ Шабца ⇨ Шапца
П - Б ⇨⇨⇨ ћевап+ џиница⇨ ћевапџиница ⇨ ћевабџиница
Г - К ⇨⇨⇨ бег - бекство
К - Г ⇨⇨⇨ бурек - бурегџиница
З - С ⇨⇨⇨ из- + писати ⇨ изписати ⇨ исписати
С - З ⇨⇨⇨ с- + богом ⇨ збогом
Т - Д ⇨⇨⇨ сват - свадба
Д - Т ⇨⇨⇨ пред- + поставити ⇨предпоставити ⇨ претоставити
Ж - Ш ⇨⇨⇨ бележити - белешка
Ш - Ж ⇨⇨⇨ душа - задужбина
Одступања од једначења по звучности
1) Када се Д нађе испред С и Ш, не мења се (представа, председник, одсуство, одступање; одштампати, одштета, предшколско...).
2) Када се Ђ нађе испред С, не мења се (вођство).
3) У сложеним речима кад би се једначењем добила два иста сугласника (предтурски, подтекст, подтакмичење, подтип...
4) У властитим именицама страног порекла (Вашингтон, Питсбург, Мекдоналдс...).
5) У сложеним речима које имају префикс изнад и испод (исподпросечан, изнадпросечан...).
6) У речима страног порекла често не долази до једначења по звучности (пингпонг, гангтер...).