Стилске фигуре - 6. разред
Контраст
Контраст је фигура мисли. Другачије се зове
антитеза. Контраст је заправо поређење по супротности. Појаве, предмети,
особине доводе се у везу по некој супротности. На тај начин појачавају се оба
појма која су доведена у везу. Ако ставите нешто мало и нешто велико једно
поред другог, много боље видите сићушност овог маленог и огромност овог великог,
него да су посматрани одвојено.
Радосно и несрећно.
Ведар и облачан дан.
Гужва и самоћа.
Градација је фигура мисли. Латинска реч "gradus" значи степен. Ова стилска фигура је постепено низање слика, осећања, особина, поступака најчешће од најслабијег ка најјачем. Градација постоји и у обрнутом поретку - од најјачег ка најслабијем, али је она нешто ређа.
Прво ћу вас подсетити на народну лирску песму из 6. разреда “Највећа је жалост за братом”. Цела је у градацији. То је она песма у којој млада Ђурђевица чека мужа, девера и брата. Кроз градацију вам је приказан њен однос према њима и жалост коју осећа јер су они погинули.
Сад узимамо пример из живота. Замислите чесму. Сад замислите како из чесме вода капље...сад појачавамо - вода тече...и најјаче - вода лије. Ето градације. Постепено смо појачавали истицање воде из славине.
Ево још један пример. Сад замислимо ветар, онај благи, летњи... тај ветар пирка... затим појачавамо... неки обични јесењи ветар дува... појачавамо... сад замислимо кошаву која дува, носи све пред собом и кажемо да тај ветар шиба. Ето градације!
Словенска антитеза је фигура мисли. Срећемо је у народној песми, и лирској и епској. Показаћу вам је на примеру из песме “Јабланова моба”.
Или грми ил’ се земља тресе
Или бије море о брегове?
Нити грми, нит’се земља тресе,
Нити бије море о брегове,
Већ то језди Јабланова моба...
Ових 5 стихова су словенска антитеза. Ова фигура састоји се из 3 дела:
1. део је постављање питања - то су вам прва 2 стиха;
2. део је давање негативног одговора - то су 3. и 4. стих;
3. део је давање тачног одговора - то је 5. стих.
Апострофа је стилска фигура којом се говорник директно обраћа некоме или нечему, живом или мртвом. Настала је у античко доба кад су се песници молили музама да им дају инспирацију. Препознаћете апострофу по вокативу (то вам је падеж дозивања, обраћања некоме који се увек одваја запетама).
Кад у народној песми читате “Боже мили, чуда великог”, ето апострофе.
Радосно и несрећно.
Ведар и облачан дан.
Гужва и самоћа.
Градација
Градација је фигура мисли. Латинска реч "gradus" значи степен. Ова стилска фигура је постепено низање слика, осећања, особина, поступака најчешће од најслабијег ка најјачем. Градација постоји и у обрнутом поретку - од најјачег ка најслабијем, али је она нешто ређа.
Прво ћу вас подсетити на народну лирску песму из 6. разреда “Највећа је жалост за братом”. Цела је у градацији. То је она песма у којој млада Ђурђевица чека мужа, девера и брата. Кроз градацију вам је приказан њен однос према њима и жалост коју осећа јер су они погинули.
Сад узимамо пример из живота. Замислите чесму. Сад замислите како из чесме вода капље...сад појачавамо - вода тече...и најјаче - вода лије. Ето градације. Постепено смо појачавали истицање воде из славине.
Ево још један пример. Сад замислимо ветар, онај благи, летњи... тај ветар пирка... затим појачавамо... неки обични јесењи ветар дува... појачавамо... сад замислимо кошаву која дува, носи све пред собом и кажемо да тај ветар шиба. Ето градације!
Словенска антитеза
Словенска антитеза је фигура мисли. Срећемо је у народној песми, и лирској и епској. Показаћу вам је на примеру из песме “Јабланова моба”.
Или грми ил’ се земља тресе
Или бије море о брегове?
Нити грми, нит’се земља тресе,
Нити бије море о брегове,
Већ то језди Јабланова моба...
Ових 5 стихова су словенска антитеза. Ова фигура састоји се из 3 дела:
1. део је постављање питања - то су вам прва 2 стиха;
2. део је давање негативног одговора - то су 3. и 4. стих;
3. део је давање тачног одговора - то је 5. стих.
Апострофа
Апострофа је стилска фигура којом се говорник директно обраћа некоме или нечему, живом или мртвом. Настала је у античко доба кад су се песници молили музама да им дају инспирацију. Препознаћете апострофу по вокативу (то вам је падеж дозивања, обраћања некоме који се увек одваја запетама).
Кад у народној песми читате “Боже мили, чуда великог”, ето апострофе.