Врсте речи - Бројеви

Бројеви су речи које означавају колико нечега има и које је нешто по реду. Делимо их на:

Главне

Редне

Главни бројеви означавају колико нечега има. У главне бројеве спадају:

*Основни бројеви

* Збирни бројеви

* Бројне именице на –ица

* Бројни придеви

Редни бројеви означавају које је нешто по реду.

Основни бројеви означавају колико нечега има. Основни бројеви један, два, три, четири (као и сви бројеви након броја 20 који се завршавају овим бројевима) променљиви су. У пракси редовно мењамо број један и два. Основни бројеви мењају се по падежима и роду. Број један има сва три рода – један, једна, једно. Број два има има само два рода – два, две.

Збирни бројеви означавају колико има особа мушког и женског пола или скуп младих бића означен збирном именицом – двоје деце, седморо пилића.

Бројне именице означавају колико има бића мушког пола – седморица, четворица.

Бројни придеви означавају колико има нечега означеног именицом која је плуралија тантум (има само множину) – двоја врата.

Промена бројева

По падежима се мењају:

Редни бројеви – први, други, двадесет трећи;

Основни бројеви један и два (и сви који се њима завршавају од 21);

Бројне именице – петорица.

По роду се мењају:

Број један – један, једна, једно;

Број два има само два рода;

Редни бројеви – први, прва, прво.

По броју се мењају само редни бојеви.

Писање бројева

Основни и редни бројеви могу се записати цифрама.

Пазите како пишете вишечлане бројеве!

4 – четири

44 – четрдесет четири

543 – петсто четрдесет три

679 – шестсто седамдесет де

932 – деветсто тридесет два

Редни бројеви могу се писати на два начина. Овако!

4. четврти   или    IV четврти

19. деветнаести   или     XIX деветнаести

21. двадесет први    или  XXI двадесет први

90. деведесети    или    XC деведесети

150. сто педесети   или   CL сто педесети

2020. две хиљаде двадесети или MMXX две хиљаде двадесети

Пазите! Ако пишете редни број, користите или арапски број са тачком или римски број без тачке.

Врсте речи - Глаголи - Глаголски вид

Глаголски вид

Глаголски вид је ознака разлике у трајању глагола. 

Према глаголском виду глаголи се се деле на:

Свршене - означавају радњу која се завршила - сести, пасти, доћи, отићи, донети, ући, изаћи;

Несвршене - означавају радњу која траје - седети, падати, долазити, одлазити, доносити, улазити, излазити.

Провери кроз игрицу! 

Врсте речи - Глаголи

Глаголи

Глаголи су речи које означавају:

радњу -  трчати, јурити, носити;

стање -  спавати, мислити, учити;

збивање - севати, грмети, увенути.

Поиграј се разврставајући глаголе! (Кликни!)

Врсте речи - Придеви

Придеви су променљиве именске речи. Придеви се мењају у роду, броју и падежу. То значи да готово сви придеви имају сва три рода, оба броја и све падеже. То су граматичке категорије придева. Поред ових, у граматичке категорије придева убрајамо придевски вид (одређени и неодређени), компарацију (поређење).

Придеви су несамосталне речи.  У реченици имају службу  атрибута и именског дела предиката.

Према значењу придеви се деле на:

1) ОПИСНЕ –  снажан, зелен, истрајан, упоран;

2) ПРИСВОЈНЕ – Маријин, Павлов, Ђорђев, учитељев, нишки;

3) ГРАДИВНЕ – чоколадни, млечни, златни, метални, вунени;

4) ВРЕМЕНСКЕ – јутарњи, летњи, јулски, тадашњи, ондашњи,  јучерашњи;

5) МЕСНЕ – горњи, десни, тамошњи, овдашњи.

*Неки придеви су непроменљиве речи - розе, беж, окер, тегет, пинк, 

Компарација придева

Компарација (поређење) придева је особина коју најчешће имају описни придеви. Основни облик придева зове се позитив. Он има два степена поређења – компаратив и суперлатив.

ПОЗИТИВ – основни облик придева (зелен)

КОМПАРАТИВ – први степен поређења; особина је у овом ступњу јаче изражена; компаратив се гради додавањем наставака  

-ији (зеленији, црвенији, упорнији, блиставији, богатији, величанственији);

 -ји (бољи, строжи, горчи, нижи, виши, тиши, тешњи, бешњи, жући); *у овом случају врши се јотовање;

-ши (лепши, лакши, мекши).

СУПЕРЛАТИВ – други степен поређења; показује да је особина присутна у највишем степену. Гради се додавањем префикса нај- на компаратив придева (најзеленији).

Јак – јачи – најјачи;

Лош – лошији – најлошији

Неправилна компарација

Велики – већи – највећи

Мали – мањи – најмањи

Добар – бољи – најбољи

Зао – гори – најгори

Неки описни придеви не могу се поредити – мртав, го, бос, просед, превелик...

Врсте речи - Именице

Именице су променљиве речи које именују бића, предмете, појаве. Именице имају три рода – мушки, женски и средњи род. Род код именица није променљива категорија. То значи да је једна именица увек истог рода. „Град“ је увек мушког рода, „кућа“ је увек женског рода, „дрво“ је увек средњег рода. То се не мења код именица. А шта се мења? Мења се падеж и број.  

Именице у реченици имају службу субјекта, објекта, прилошке одредбе, именског дела предиката, атрибута...

Врсте именица

Именице се најчешће деле на:

1) Властите именице – Србија, Грчка, Москва, Лос Анђелес, Северна Америка, Амазон, Панонска низија, Егејско море...

2) Заједничке именице – син, кућа, јастук, рука, цвет...

3) Збирне именице – цвеће, лишће, грање,  прстење, прасад, пилад, деца...

4) Градивне именице – песак, вода, вино, млеко, вуна, памук, нафта, бензин...

5) Апстрактне (мисаоне) именице – љубав, срећа, слобода, здравље, богатство

6) Глаголске именице – певање, плесање, играње, молба, сеоба, деоба, распеће, ускрснуће...

7) Бројне именице – седмица, седморица, седморка, седмерац, седмина, седмак, стотина, хиљада, милион, милијарда

Сингуларија тантум су именице које имају само једнину. (Србија, Европа, Сава, нафта, љубав...)

Плуралија тантум су именице које имају само множину. (Карловци, Добановци, уста, плућа, санке, панталоне, хеланке, кола...)