Претражи овај блог ЋИРИЛИЧНИМ фонтом!

Приказивање постова са ознаком Шести разред. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Шести разред. Прикажи све постове

Позајмљенице

Позајмљенице


Позајмљенице су значајан слој нашег књижевног језика. То су речи које је српски књижевни језик, као и други језици, преузео из других језика и које су постале саставни део речничког (лексичког) фонда тог језика. Услови уласка страних речи у наш језик су најчешће географског и културно-историјског карактера. То су, наиме, најчешће географско суседство, културни и уопште цивилизацијски контакти. Отуда и у народном језику од најранијих времена, а посебно у књижевном језику има доста позајмљеница из других европских језика, наравно – гласовно и граматички прилагођене нашим речима. Тако се у нашем лексичком фонду нашег књижевног језика налазе:


Турцизми


Турцизми су најчешћи у штокавском наречју, а ретки у другим наречјима. Осим речи из турског обухватају још и речи из арапског и персијског које су преко турског доспеле на Балкан. Многи су турцизми прихваћени у стандардном језику, неки су распрострањени само регионално и дијалектно, а неки су избачени из употребе. Неки од турцизама су: авлија (двориште), алманах (годишњак), ат (коњ), барјак (застава), боја, бурек, бунар, чаршав, чамац, челик, чарапа, чобанин, ћуфте, ћебе, ћевап, ћелав, ћуприја (мост), дугме, дуван, ексер, ергела, џем, џеп, џезва, фитиљ, јастук, јогурт, кајмак, кашика, комшија, кутак, кутија, казан, кула, лампа, мајмун, мемла, муштикла, мердевине, олук, ортак, памук, папуча, пенџер (прозор), пита, ракија, сандук, сокак, шећер, шал, таван, табан, торба, занат, хајдук;





Неке речи се данас у турском језику употребљавају у другачијем смислу него што се употребљавају у словенским језицима. Основе турских речи прилагођене су словенском изговору те добијају и словенске наставке. Присутна је и обрнута појава, да се на словенску реч додаје турски наставак, на пример у речима као што су безобраз-лук, лопов-лук, чит-лук;


Турцизми су, у оквиру словенских језика најчешћи на Балкану, код јужнословенских народа. У оквиру дијалеката различитих јужнословенских језика, турцизми се користе чешће или ређе. У одређеним крајевима, неки турцизми су архаизми, негде су у свакодневној употреби и немају замену у виду словенске речи, негде су историзми, а негде су сасвим нестали.



Романизми


Романизми су речи које су дошле у наш језик из латинског (латинизми), шпанског, италијанског и француског језика (галицизми).


Из латинског: апстрактан, нарација, композиција, форма, фабула, персона, стил, теорија, култура, национално, хуманизам, патриотизам, субјективан, објективан, скандал, хумор, реликвија, реквизит, емоционално, социјално, публицистика, конкретан, фабрика, креда, кестен, шпијун, студент, медицина, центар, постскриптум, депоновати, криминал, формула, нација, доктор, литература, анексија, амбуланта, арена, институција, кремација, резиденција, донација, лапсус, емоција, меморија, имиграција, император;





Из италијанског: соло, солфеђо, концерт, баритон, певач, кабинет, валута, сонет, дует, чоколада, боца, лимун, лавина, банка, штампа, штене, гондола, сигуран, тенор, опера, балкон, фашизам, мафија, медаља, папарацо, пјаца, кантаутор;





Из шпанског: канибал, хацијенда, хунта, цигара;


Из француског: авенија, авион, абажур, армија, баналан, блуза, бригада, батерија, булевар, гардероба, гоблен, група, ентеријер, екстеријер, жанр, жаргон, журнал, каваљер, капетан, калибар, коњак, компот, костим, лампа, легитимитет, ликер, масажа, машина, марш, мода, мотив, официр, орман, панталоне, пејзаж, поента, портрет, пилот, пируета, плажа, ремарке, ресторан, сос, супа, силуета, тераса;






Германизми


Германизми су речи преузете из немачког и других германских језика: адмирал, вага, пегла, бутер, кугла, локна, лајтмотив, лозинка, молер, мајстор, сенф, фарба, фарбати, шалтер, шине, шнала, штоф, шпорет,  шине, шалтер, штаб, шминка, цех, шраф, шперплоча, шприц;





Поред речи из немачког језика, можемо наићи и на неке граматичке конструкције: соба за издати под кирију (од немачке конструкције ZU + инфинитив); он је себи дао начинити пар одела;десет година стар. Затим доћи к себи (од нем. ZU SICH KOMMEN) ум. освестити се; без да ја за то знам ум. а да ја за то не знам; без да кажем (нем. OHNE ZU SAGEN) ум. да не кажем.



Грцизми


Грцизми су речи преузете из грчког језика: хиљада, ђак, темељ, камата, јеванђеље, Библија, криза, демократија, фотографија, комедија, трагедија, драма, монолог, дидаскалије, строфа, стих, рима, карактер, идеја, лирика, сценарио, ритам, епитет, епиграф, гимназија, историја, математика, музика, атмосфера, стадион, диплома, друм, гипс, икона, арханђео, анђео, манастир, хор, хлор, филолог, географија, библиотека, епископ;






Русизми


Русизми су речи из руског језика: бојеви (метак), запета, услед, брак, чудовиште, двојник, учтивост, личност, награда, стројеви (корак), стајанка (авиона на аеродрому);






Бохемизми


Бохемизми су речи преузете из чешког језика (називају се још и чехизмима): часопис, повод, улога, спис, читанка, становништво, робот, пиштољ, копачка, позор, склек, плин;





Занимљив је интернационализам робот који долази од иначе старог славенског израза работа = тешки, присилни рад. Представио га је Карел Чапек, а измислио га је његов брат Јосеф Чапек. Првобитна реч за робота у чешком била је работник, али је после њено место заузела реч робот.



Хунгаризми


Хунгаризми су речи преузете из мађарског језика: табла, терет, лопта, хајдук, гулаш, соба, ашов, варош, вашар, лопов, ципеле, салаш, чардаш, чопор, мачка, пунђа, сабља, чизма, бунда, кочија, гулаш;





Англицизми


Англицизми су речи преузете из енглеског језика: имиџ, софтвер, хардвер, компјутер, старт, стартовати, викенд, паркинг, менаџер, маркетинг, меч, монитор, група, линк, чек, бокс, клуб, група, филм, тинејџер, шопинг, спорт, док, тенк, трактор, трамвај, џемпер, комбајн, бифтек, видео рекордер, компакт диск, тендер, евалуација, едукација, тензија, менаџмент;






Црквенословенизми


Црквенословенске речи су речи везане за било какве црквене потребе, било за језик апстрактнијег расправљања о етичким и духовним питањима. Те речи се деле на:


 Црквенословенизми српскословенског карактера: општити, општина, мошти, свештеник, васиона, Васкрс, васкрснути;

Црквенословенизми рускословенског карактера: чест (част), љубовник, љубовница, праведан, праведник, нишчи;

Речи оба карактера: бденије, Богојављеније и Богојављење, приказаније, Преображеније и Преображење.

Врсте речи - Прилози

Прилози


Прилози су непроменљиве речи - не мењају се. Најчешће одређују радњу глагола па се појављују у служби прилошких (глаголских) одредби. Прилози одређују глаголску радњу према месту (овде, лево), према времену (сад, јуче), према начину (тако, лако), према узроку (зашто, зато), према мери или количини (још, доста). 

Најчешће их делимо у следеће групе:
  • прилози за место (овде, ту, тамо, где, игде, икуда, куда, камо, горе, десно, близу, напред, свуда...);
  • прилози за време (јуче, сад, некад, никад, увек, данас, ноћас, јесенас, зимус, пролетос, летос...);
  • прилози за начин (настали су од заменица, а неки од описних придева средњег рода; овако, тако, онако, некако, лепо, лако, брзо, изненада);
  • прилози за узрок (зашто, зато, стога);
  • прилози за количину (још, доста, много, мало, неколико, нешто, пуно, сасвим, врло, веома).
Неки прилози нису сасвим непроменљиви. 
  • неки прилози за начин (они који су настали од придева) имају компарацију (о томе можеш да прочиташ ОВДЕ) - лако, лакше, најлакше;
  • Неки прилози за време имају компарацију - рано, раније, најраније;
  • неки прилози за количину имају компарацију - много, више, највише...
  • неки прилози за место имају компарацију - близу, ближе, најближе...




Врсте речи - Предлози

Предлози


Предлози су непроменљиве речи које стоје испред именских речи у зависном падежу (о падежима смо причали ОВДЕ). 


  1. Предлози уз генитив - од, до, из, са, пре, после, након, уочи, испред, иза, поред, преко, испод, иза, изнад, око, без, ради, због, близу...
  2. Предлози уз датив - к, ка, према (у значењу КА), насупрот, упркос;
  3. Предлози уз акузатив - у, кроз, над, пред, о, на, под, за;
  4. Предлози уз инструментал - с, са, пред, над, за, међу;
  5. Предлози уз локатив - у, на, о, по, при, према (у значењу ПО).





Књижевност - Стилске фигуре - Подела


Стилске фигуре



Стилске фугуре су речи, изрази, реченице који чине да текст буде изражајнији, звучнији, упечатљивији; оне дају пренесена значења тексту. Оно што бих желела да нагласим, стилске фигуре постоје у књижевности, али и у свакодневном говору се редовно користе. Кад кажете да “умирете од досаде” или да сте “попили две чаше”... Кад год кажете куцкање, цвецкање... Ако кажете да је неко леп као ... КОРИСТИТЕ СТИЛСКЕ ФИГУРЕ, А И НЕ ЗНАТЕ ТО.

Сад ћемо то објаснити.

Стилске фигуре деле се у 4 велике групе:


  •  Фигуре дикције
  •  Фугуре речи
  •  Фигуре конструкције
  •  Фигуре мисли


1. Фигуре дикције другачије зовемо гласовне или звучне фигуре. Како њихово име само каже, тежиште ових фигура је на ЗВУКУ (једног гласа или групе гласове). Фигуре дикције су:

Ономатопеја
Асонанца
Алитерација
Анафора
Епифора
Симплока
Анадиплоза



2. Фигуре речи другачије се зову тропи. Ове фигуре се често користе у свакодневном говору. Фигуре речи су:

Епитет
Персонификација
Метафора
Алегорија
Метонимија
Синегдоха
Еуфемизам
Симбол



3. Фигуре конструкције другачије зовемо синтаксичке фигуре. Ове фигуре настају када речи у једној реченици распоредите на неки другачији начин од уобичајеног да бисте нешто посебно истакли. Фигуре конструкције су:

Инверзија
Реторско питање
Елипса
Асиндет
Полисиндет



4. Фигуре мисли су:

Иронија
Градација
Поређење
Контраст
Хипербола
Словенска антитеза
Парадокс
Литота
Оксиморон

Књижевност - Стилске фигуре - 6. разред

Стилске фигуре - 6. разред


Контраст 


Контраст је фигура мисли. Другачије се зове антитеза. Контраст је заправо поређење по супротности. Појаве, предмети, особине доводе се у везу по некој супротности. На тај начин појачавају се оба појма која су доведена у везу. Ако ставите нешто мало и нешто велико једно поред другог, много боље видите сићушност овог маленог и огромност овог великог, него да су посматрани одвојено.

Радосно и несрећно.
Ведар и облачан дан.
Гужва и самоћа.



Градација



Градација је фигура мисли. Латинска реч "gradus" значи степен. Ова стилска фигура је постепено низање слика, осећања, особина, поступака најчешће од најслабијег ка најјачем. Градација постоји и у обрнутом поретку - од најјачег ка најслабијем, али је она нешто ређа. 

Прво ћу вас подсетити на народну лирску песму из 6. разреда “Највећа је жалост за братом”.  Цела је у градацији. То је она песма у којој млада Ђурђевица чека мужа, девера и брата. Кроз градацију вам је приказан њен однос према њима и жалост коју осећа јер су они погинули.

Сад узимамо пример из живота. Замислите чесму. Сад замислите како из чесме вода капље...сад појачавамо - вода тече...и најјаче - вода лије. Ето градације. Постепено смо појачавали истицање воде из славине. 

Ево још један пример. Сад замислимо ветар, онај благи, летњи... тај ветар пирка... затим појачавамо... неки обични јесењи ветар дува... појачавамо... сад замислимо кошаву која дува, носи све пред собом и кажемо да тај ветар шиба. Ето градације!




Словенска антитеза



Словенска антитеза је фигура мисли. Срећемо је у народној песми, и лирској и епској. Показаћу вам је на примеру из песме “Јабланова моба”.

Или грми ил’ се земља тресе
Или бије море о брегове?
Нити грми, нит’се земља тресе,
Нити бије море о брегове,
Већ то језди Јабланова моба...


Ових 5 стихова су словенска антитеза. Ова фигура састоји се из 3 дела:

1. део је постављање питања - то су вам прва 2 стиха;
2. део је давање негативног одговора - то су 3. и 4. стих;
3. део је давање тачног одговора - то је 5. стих.




Апострофа



Апострофа је стилска фигура којом се говорник директно обраћа некоме или нечему, живом или мртвом. Настала је у античко доба кад су се песници молили музама да им дају инспирацију. Препознаћете апострофу по вокативу (то вам је падеж дозивања, обраћања некоме који се увек одваја запетама).

Кад у народној песми читате “Боже мили, чуда великог”, ето апострофе.

Врсте речи - Глаголи - Аорист

Аорист


Аорист је прост лични глаголски облик.
Означава радњу, стање или збивање који су се десили непосредно пре тренутка говора.
Ово је прошло свршено глаголско време. Најчешће се гради од свршених глагола.
Разликује лице и број.

Гради се на следеће начине:

1) код глагола чија се инфинитивна основа завршава на самогласник, аорист се гради додавањем наставака: 

  • -х               (испричах)
  • -/               (исприча)
  • -/               (исприча)
  • -смо           (испричасмо)
  • -сте            (испричасте)
  • -ше            (испричаше)
2) код глагола чија се инфинитивна основа завршава на сугласник, додају се следећи наставци:
  • -ох              (пекох)
  • -е                (пече)
  •                 (пече)
  • -осмо          (пекосмо)
  • -осте           (пекосте)
  • -оше           (пекоше)

  

Аорист помоћних глагола


БИТИ 

1. Ја бих
2. Ти би
3. Он би
1. Ми бисмо
2. Ви бисте
3. Он бише

ХТЕТИ

1. Ја хтедох/хтех
2. Ти хтеде/хте
3. Он хтеде/хте
1. Ми хтедосмо/хтесмо
2. Ви хтедосте/хтесте
3. Они хтедоше/хтеше


Врсте речи - Глаголи - Плусквамперфекат

Плусквамперфекат


Плусквамперфекат је сложен лични глаголски облик.
Разликује лице, број, род.
Означава радњу која се десила у прошлости пре неке друге прошле радње.
Плусквамперфекат је прошло глаголско време.

Плусквамперфекат се гради на два начина:

1) перфекат глагола БИТИ и радни глаголски придев:

    Ја сам био ишао
    Ти си био ишао
    Он је био ишао
    Ми смо били ишли
    Ви сте били ишли
    Они су били ишли

2) имперфекат глагола БИТИ и радни глаголски придев: 

     Ја бејах ишао/ ја бех ишао
     Ти бејаше ишао/ти беше ишао
     Он бејаше ишао/он беше ишао
     Ми бејасмо ишли/ми бесмо ишли
     Ви бејасте ишли/ви бесте ишли
     Они бејаху ишли/они беху ишли



Плусквамперфекат помоћних глагола


БИТИ 

1. Ја бејех био/ја бех био
2. Ти бејаше био/ти беше био
3. Он бејаше био/он беше био
1. Ми бејасмо били/ми бесмо били
2. Ви бејасте били/ви бесте били
3. Они бејаху били/они беху били

ХТЕТИ 

1. Ја сам био хтео/ја бе(ја)х хтео
2. Ти си био хтео/ти бе(ја)ше хтео
3. Он је био хтео/он бе(ја)ше хтео
1. Ми смо били хтели/ми бе(ја)смо хтели
2. Ви сте били хтели/ви бе(ја)сте хтели
3. Они су били хтели/они бе(ја)ху хтели


Врсте речи - Глаголи - Имперфекат


Имперфекат


Имперфекат је прост личан глаголски облик
Означава радњу која се дуго времена вршила у прошлости и није се завршила. Имперфекат се користи у приповедању. 
Разликује лице и број.
Будући да означава незавршену радњу, гради се само од несвршених глагола.

Имперфекат се гради на следеће начине:

1) додавањем одређених наставака на инфинитивну основу која се завршава вокалом А; тада долази до сажимања самогласника:
  • -ах (трчах)
  • -аше (трчаше)
  • -аше (трчаше)
  • -асмо (трчасмо)
  • -асте (трчасте) 
  • -аху (трчаху)
2) додавањем одређених наставака на окрњену презентску основу; 

➤ У имперфекту се тада дешава јотовање (ношах, вожах, љубљах, мишљах...).
  • -јах (виђах)
  • -јаше (виђаше)
  • -јаше (виђаше)
  • -јасмо (виђасмо)
  • -јасте (виђасте)
  • -јаху (виђаху)
3) додавањем одређених наставака на окрњену презентску основу која се добија одбацивањем вокала Е:
  • -ијах (пецијах)
  • -ијаше (пецијаше)
  • -ијаше (пецијаше)
  • -ијасмо (пецијасмо)
  • -ијасте (пецијасте)
  • -ијаху (пецијаху)



Имперфекат помоћних глагола


БИТИ

1. бејах/бех
2. бејаше/беше
3. бејаше/беше
1. бејасмо/бесмо
2. бејасте/бесте
3. бејаху/беху

ХТЕТИ 

1. хоћах
2. хоћаше
3. хоћаше
1. хоћасмо
2. хоћасте
3. хоћаху

Гласовне промене - Асимилација и сажимање самогласника

Асимилација и сажимање самогласника


Асимилација је гласовна промена у којој се различити самогласници изједначавају. 

Сажимање је гласовна промена у којој се исти самогласници спајају у један самогласник. 

Сажимање самогласника након промене Л у О - соко, сто, со:

сокол ⇨ сокоо ⇨ соко
стол ⇨ стоо ⇨ сто 
сол ⇨ соо ⇨ со

Асимилација и сажимање након губљења сугласника Ј - ког, мог, свог:

којег ⇨ коег ⇨ коог ⇨ ког
мојег ⇨ моег ⇨ моог ⇨ мог
својег ⇨ своег ⇨ своог ⇨ свог


Изузеци од сажимања самогласника


1) зоолошки, поочим, микроорганизам, самоодбрана, антиисторијски...
2) анђео, посао, мисао, котао, брисао...



Гласовне промене - Губљење сугласника

Губљење сугласника


Када се у речи нађу један поред другог два иста или слична сугласника, један од њих се губи да би се реч лакше изговорила. 

Ову промену зовемо губљење сугласника (без- + звучан ⇨ беззвучан ⇨ безвучан) или упрошћавање сугласничких група (радостан ⇨ радостна ⇨ радосна).

Ова промена се врши у следећим случајевима: 

1) када се у речи нађу два иста сугласника: 

од- + делити ⇨ одделити ⇨ оделити, 
аутобус + -ски ⇨ аутобусски ⇨ аутобуски...

2) када се сугласник Т нађе у сугласничким групама које су тешке за изговор: 

-СТН- частан ⇨ частна ⇨ часна
-ШТН- позоришт- + -ни ⇨ позориштни ⇨ позоришни
-СТЉ- болест + -љив ⇨ болестљив ⇨ болешљив (овде се поред губљења сугласника дешава и једначења сугласника по месту изговора)
-СТЛ- порасти ⇨ порастла ⇨ порасла



Губљење сугласника често се дешава након што су се извршиле неке друге гласовне промене.
Остатак ⇨ остатки ⇨ остатци ⇨ остаци (извршене су три гласовне промене ⇨⇨⇨ непостојано А, сибиларизација, губљење сугласника)
Раз- + ширити ⇨ разширити ⇨ расширити ⇨ рашширити ⇨ раширити (извршене су три гласовне промене ⇨⇨⇨ једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту изговора и губљење сугласника)

Изузеци од губљења сугласника


1) Суперлатив придева на Ј: најјачи, најјаснији, најједноставнији, најједрији...

2) Сложенице: поддијалекат, ваннаставни, противвредност, транссибирски...

3) Именице на -КИЊА: виолинисткиња, финалисткиња...

4) Именице страног порекла: аористна, азбестни, протестни...

5) Отчепити, отцепити, потценити, потчинити, претчас...

Гласовне промене - Промена Л у О

Промена Л у О


Промена Л у О је промена сонанта Л у самогласник О кад год се Л налазило на крају речи или на крају слога. То је гласовна промена која се вршила у промени речи по лицима и падежима и приликом грађења нових речи.

Ова промена десила се у давној прошлости.

1) Радни глаголски придев мушког рода: дао - дала, узео - узела, читао - читала, видео - видела; рекао - рекла, секао - секла, дигао - дигла (у овим примерима поред промене Л у О, видимо и непостојано А).

2) Номинатив једнине неких именица: део - дела, анђео - анђела, престо - престола, сеоба (сел- + -ба), деоба (дел- + -ба); посао - посла, мисао - мисли, орао - орла, троугао - троугла...

3) Номинатив једнине неких придева: весео - весела, кисео - кисела, дебео - дебела, цео - цела...

4) Именице које се завршавају на -ЛАЦ: читалац - читаоца, гледалац - гледаоца...(ове се уз промену Л у О види и непостојано А).

5) Именице које се завршавају на -НИЦА а настале су од радног глаголског придева: читаоница, ваљаоница, радионица, учионица...


Изузеци од промене Л у О

У неким новијим српским речима и у неким речима из других језика ова промена се не врши: генерал, болница, адмирал, ждрал, бокал, фудбал, фосил, метал, тунел, хотел, мотел...



Гласовне промене - Непостојано А

Непостојано А


Самогласник А који се појављује у појединим облицима једне речи назива се непостојано А. Непостојано А налази се између два сугласника (или између неког сугласника и самогласника О) на крају основе речи. 

Непостојано А јавља се у следећим случајевима: 

1) номинатив једнине и генитив множине именица мушког рода: момак - момци - момака, устанак - устанци - устанака, свитац - свици - свитаца...

2) генитив множине именица женског рода: девојка - девојака, сестра - сестара, грешка - грешака...


3) генитив множине именица средњег рода: писмо - писама, једро - једара, весло - весала, стакло - стакала...


4) придевске заменице мушког рода: какав - каква, такав - таква, онакав - онаква...

5) придеви мушког рода: ведар - ведра, облачан - облачна, добар - добра, чудан - чудна...

6) радни глаголски придев: ишао - ишла (овде поред непостојаног А имамо и промену Л у О), рекао - рекла, секао - секла...

7) предлози: с - са, к - ка, пред - преда, низ - низа, уз - уза...

8) прилози: кад - када, тад - тада, сад - сада...





Гласовне промене - Јотовање

Јотовање


Јотовање је гласовна промена до које долази када сонант Ј дође у додир са сугласницима Д, Т, З, С, Л, Н, К, Г, Х и даље предњонепчане сугласнике Ђ, Ћ, Ж, Ш, Љ, Њ, Ч.

дј⇨ђ         посуда - посуђе
                 тврд - тврђи

тј⇨ћ          прут - пруће
                 жут - жући
зј⇨ж         брз - бржи
сј⇨ш         висок:  вис- + -ји ⇨⇨⇨ виши
                 носити: нос- + јен ⇨⇨⇨ ношен
нј⇨њ        црн - црњи
                 грана - грање
лј⇨љ        бели - бељи

                 волети - вољен
бј⇨бљ      груб - грубљи
                 роб - робље
пј⇨пљ      сноп - снопље
                 глуп - глупљи
мј⇨мљ      грм - грмље
                 сломити - сломљен

вј⇨вљ       крв - крвљу
                  сув - сувљи

кј⇨ч          јак - јачи
гј⇨ж          драг - дражи
                  дуг - дужи
хј⇨ ш         тих - тиши





До јотовања долази у следећим ситуацијама:

1) Презент глагола чија се основа завршава на К, Г, Х: викати - вичем, стругати - стружем, махати - машем... (Ако промена постоји у целом презенту, то је јотовање. Ако промена постоји свуда осим у 3. лицу једнине презента, то је палатализација.)

2) Трпни придев неких глагола: волети - вољен, хвалити - хваљен, бранити - брањен, возити - вожен...

3) Инструментал једнине неких именица женског рода: љубав - љубављу, смрт - смрћу; пакост - пакошћу, радост - радошћу, младост - младошћу (овде се уз јотовање врши и једначење сугласника по месту изговора).

4) Творба речи: прстен - прстење, камен - камење, прут - пруће; лист - лишће, грозд - грожђе (овде се уз јотовање врши и једначење сугласника по месту изговора).

5) Компаратив придева: далек - даљи, близак - ближи, јак - јачи, дуг - дужи, тих - тиши, висок - виши, строг - строжи, млад - млађи, луд - луђи...

6) Имперфекат глагола: носити - ношах, мислити - мишљах, љубити - љубљах, волети - вољах...

Изузеци од јотовања:

- класје (иако постоји група СЈ, нема јотовања);
- козји, разјединити (иако постоји група ЗЈ, нема јотовања);
- катјон (иако постоји група ТЈ, нема јотовања);
- надјачати (иако постоји група ДЈ, нема јотовања);
- пасји (иако постоји група СЈ, нема јотовања);
- конјугација (иако постоји група НЈ, нема јотовања);
- одјурити (иако постоји група ДЈ, нема јотовања);
- објавити (иако постоји група БЈ, нема јотовања);
- објаснити (иако постоји група БЈ, нема јотовања);
- инјекција (иако постоји група НЈ, нема јотовања).

Гласовне промене - Сибиларизација

Сибиларизација


Сибиларизација је гласовна промена задњонепчаних сугласника К, Г, Х у зубне сугласнике Ц, З, С. 
Сибиларизација се врши у: 

1) номинативу множине именица мушког рода: јунак - јунаци, војник - војници, разлог - разлози, предлог - предлози;

2) дативу и локативу именица женског рода чија се основа завршава на К, Г, Х: мајка - мајци, рука - руци, нога - нози, снага - снази, сврха - сврси;

3) императиву глагола: вући - вук - вуци, рећи - рек - реци, лећи - лег - лези.



Одступање од сибиларизације


1) Лична имена чија се основа завршава на К, Г, Х: Данка - Данки, Милка -Милки, Зага - Заги, Драга - Драги...

2) Именице код којих би се изгубило значење ако би се вршила сибиларизација: бака - баки (а не баци), дека - деки (а не деци), сека - секи (а не сеци), честитка - честитки (а не честици)...

3) Именице чије се основе завршавају сугласничким групама ЋК, ТК, ЗГ, ЦК, ЧК, СК, СХ: воћка - воћки, тетка - тетки, мазга - мазги, коцка - коцки, мечка - мечки, коска - коски, Пасха - Пасхи.

Постоје и дублети! То су речи које се употребљавају и са извршеном сибиларизацијом и без ње:

масци - маски, фресци - фрески, приповеци - приповетки, загонеци - загонетки, снаси - снахи, епоси - епохи, кћерци - кћерки, слузи - слуги. 

Гласовне промене - Палатализација

Палатализација



Палатализација је промена задњонепчаних сугласника К, Г и Х у предњонепчане сугласнике Ч, Ж и Ш.

До ове промене долази у:

1) вокативу једнине именица мушког рода: војник - војниче, ђак - ђаче, друг - друже, дух - душе;

2) при грађењу речи чија се творбена основа завршава на К, Г, Х: мрак - мрачан, момак - момчина, влага - влажност, круг - кружница, траг - тражити;

3) презенту глагола чија се основа завршава на К, Г, Х: вући - вук- вучем, моћи - мог- можеш;

4) промена Ц, З у Ч, Ж такође се убраја у резултате палатализације: зец - зече - зечић; јарац - јарче, Милица - Миличин, месец - месече - месечина, кнез - кнеже, витез - витеже...



Изузеци од палатализације


1) Присвојни придеви од властитих имена чија се основа завршава на К, Г, Х: Зоркин, Милкин, Загин, Драгин...

2) Речи код којих би се значење изменило или замутило ако би се извршила палатализација: коцка - коцкица, девојчица - девојчицин, бака - бакин, колега - колегин, колега - колегиница, снаха - снахин...


Пази! У презенту глагола палатализација - јотовање некад могу да ти изгледају исто. 

Вући - вучем, вучеш, вуче, вучемо, вучете, вуку. 
Викати - вичем, вичеш, виче, вичемо, вичете, вичу.

Ако је сугласник из основе (у овом случају, то је К) остао непромењен у 3. лицу множине (вуку), извршена је палатализација. Ако је сугласник из основе (у овом случају, то је К) промењен у целом презенту, то је јотовање. 

Гласовне промене - Једначење сугласника по звучности

Подсетимо се поделе сугласника по звучности ⇩⇩⇩



Једначење сугласника по звучности 


Једначење сугласника по звучности је промена до које долази када се гласови различите звучности нађу један до другог. Тада први глас из пара мења своју звучност и прилагођава се другом гласу.

    звучни - б, г, д, з, ж, ђ, џ, 
безвучни - п, к, т, с, ш, ћ, ч, ф, х, ц.

Б - П ⇨⇨⇨ Шабац ⇨ Шабца ⇨ Шапца
П - Б ⇨⇨⇨ ћевап+ џиница⇨ ћевапџиница ⇨ ћевабџиница 
Г - К ⇨⇨⇨ бег - бекство
К - Г ⇨⇨⇨ бурек - бурегџиница
З - С ⇨⇨⇨ из- + писати ⇨ изписати ⇨ исписати
С - З ⇨⇨⇨ с- + богом ⇨ збогом
Т - Д ⇨⇨⇨ сват - свадба
Д - Т ⇨⇨⇨ пред- + поставити ⇨предпоставити ⇨ претоставити
Ж - Ш ⇨⇨⇨ бележити - белешка 
Ш - Ж ⇨⇨⇨ душа - задужбина





Одступања од једначења по звучности


1) Када се Д нађе испред С и Ш, не мења се (представа, председник, одсуство, одступање; одштампати, одштета, предшколско...).

2) Када се Ђ нађе испред С, не мења се (вођство).

3) У сложеним речима кад би се једначењем добила два иста сугласника (предтурски, подтекст, подтакмичење, подтип...

4) У властитим именицама страног порекла (Вашингтон, Питсбург, Мекдоналдс...).

5) У сложеним речима које имају префикс изнад и испод (исподпросечан, изнадпросечан...).

6) У речима страног порекла често не долази до једначења по звучности (пингпонг, гангтер...).