Врсте речи - Прилози

Прилози

Прилози су непроменљиве речи - не мењају се. Најчешће одређују радњу глагола па се појављују у служби прилошких (глаголских) одредби. Прилози одређују глаголску радњу према месту (овде, лево), према времену (сад, јуче), према начину (тако, лако), према узроку (зашто, зато), према мери или количини (још, доста). 

Најчешће их делимо у следеће групе:

• прилози за место (овде, ту, тамо, где, игде, икуда, куда, камо, горе, десно, близу, напред, свуда...);
• прилози за време (јуче, сад, некад, никад, увек, данас, ноћас, јесенас, зимус, пролетос, летос...);
• прилози за начин (настали су од заменица, а неки од описних придева средњег рода; овако, тако, онако, некако, лепо, лако, брзо, изненада);
• прилози за узрок (зашто, зато, стога);
• прилози за количину (још, доста, много, мало, неколико, нешто, пуно, сасвим, врло, веома).

Неки прилози нису сасвим непроменљиви. 

• неки прилози за начин (они који су настали од придева) имају компарацију (о томе можеш да прочиташ ОВДЕ) - лако, лакше, најлакше;
• Неки прилози за време имају компарацију - рано, раније, најраније;
• неки прилози за количину имају компарацију - много, више, највише...
• неки прилози за место имају компарацију - близу, ближе, најближе...

Врсте речи - Предлози

Предлози

Предлози су непроменљиве речи које стоје испред именских речи у зависном падежу (о падежима смо причали ОВДЕ). 

1. Предлози уз генитив - од, до, из, са, пре, после, након, уочи, испред, иза, поред, преко, испод, иза, изнад, око, без, ради, због, близу...
2. Предлози уз датив - к, ка, према (у значењу КА), насупрот, упркос;
3. Предлози уз акузатив - у, кроз, над, пред, о, на, под, за;
4. Предлози уз инструментал - с, са, пред, над, за, међу;
5. Предлози уз локатив - у, на, о, по, при, према (у значењу ПО).

Врсте речи - Везници

Везници

Везници су непроменљиве речи које повезују речи, синтагме или предикатске реченице показујући у ком се односу ти реченични чланови налазе. 

Везници се деле у две групе: 

1. Напоредни везници могу бити:
   *саставни: и, па, те, ни, нити;
   *раставни: или;
   *супротни: а, али, но, него, већ.
   
2. Зависни везници - да, јер, кад, који, чији, где, ако, иако, мада...

Врсте речи - Речце

Речце 

Речце су непроменљиве речи којима се истиче став говорног лица према садржају реченице. 

• Потврдне речце: да, свакако, дакако, дабоме;
• Одричне речце: не, никако, нипошто;
• Упитне речце: да ли, ли, зар;
• Повратна речца: се;
• Супротне речце: међутим, пак;
• Заповедне речце: нека, хајде;
• Показне речце: ево, ето, ено;
• Речце за истицање: ево, ето, ено;
• Модалне речце (за исказивање личног става): заиста, ваљда, можда, сигурно, вероватно, наравно...
• Узвична речца: ала;
• Речце за истицање супротности: чак, пак, међутим, штавише;
• Искључне речце: једино, само, осим;
•  Поредбена речца: као.

Врсте речи - Узвици

Узвици

Узвици су непроменљиве речи. Служе за дозивање људи или животиња, скретање пажње, за изражавање личног осећања или расположења, за опонашање звукова из природе. 

Најчешће се деле у три групе:

1. узвици којима се опонаша звук (ово је стилска фигура ономатопеја КЛИКНИ) - мјау, ав-ав, фију, крц, трас, звец, ћији-ћи, кре-кре...
2. узвици који изражавају осећања - јупи, ура, их, ух, јој, ју, ха-ха, хи-хи, оп, опа, охо-хо...
3. узвици за дозивање (скретање пажње) и терање: мац, пис, шибе, хеј, ало, еј...

Пази! Кад пишемо удвојени узвик (ха-ха, хе-хе), обавезно је писање цртице.