Научили смо које врсте зависних реченица постоје. ⇩⇩⇩
Односне реченице
Односне реченице ближе одређују појам на који се односе.
Донео је игрицу коју смо сви играли.
То је друг каквог можеш само да пожелиш.
Ко жели, научиће ово.
Слушали су (оно) што им је рекла.
Тетка, која је допутовала из Норвешке, води ме у тржни центар.
У зависносложеној реченици односне реченице могу имати службу субјекта, објекта, атрибута, апозиције и апозитива.
Служба субјекта:
Ко жели, научиће.
Ко победи, иде даље.
Служба објекта:
Купи ми шта сам тражила.
Слушали су шта им је речено.
Служба атрибута:
Направила је колач који сви воле.
Донео је игрицу коју смо сви играли.
Служба апозиције:
Човек, којег је чекао на станици, дошао је са закашњењем.
Тетка, која је допутовала из Норвешке, води ме у тржни центар.
Служба апозитива:
Спустила је десну ногу, испод које је сакрила пушкицу.
ПАЗИ!
Немојте набубати само везнике. Збуниће вас. Рецимо, везници КАД и ГДЕ могу да уведу временске и месне реченице, а могу и односне.
Односна реченица која је уведена везником КАД или ГДЕ односи се на ИМЕНИЦУ!
То је место где желим да будем.
На коју реч из претходне реченице се она односи? Односи се на реч МЕСТО. То је именица, а зависна реченица је односна.
Недеља је дан кад ми се не учи. Односи се на реч дан.
То је именица, а зависна реченица је односна.