Мотив
Тема дела је оно о чему дело говори.
Мотив је најмања тематска јединица неке теме. Мотив се не може даље разлагати, а да притом не изгуби смисао. Мотивима се описује предмет, лице, ситуација. (Рецимо, тема неког је љубав. Ова тема може имати више различитих мотива: љубав према родитељима, љубав према отаџбини...)
Мотиви могу имати различиту функцију у тексту. У зависности од значаја који има за развој теме, мотив може бити главни и споредни.
Главни мотив је централни мотив у неком делу. Он је најчешће истакнут у наслову и представља тему приче.
Статички мотив зауставља развијање фабуле. Он прекида ток приповедања, успорава причу. Некада изгледа као да се прича замрзла. Тада се уводи неки мотив везан за опис особе, предмета, простора, осећања... Врло често његову улогу обавља описни (дескриптивни) мотив. Статички мотив може вратити ток приче у прошлост - јунак нешто види, чује, осети неки мирис и то га подсети на нешто из прошлости и он почиње да о томе мисли или говори.
Динамички мотив развија фабулу. Он то чини тако што покреће радњу напред. Захваљујући овом мотиву радња се убрзава ка својој наредној целини. Врло често његову улогу обавља наративни мотив. (Поспешује ток нарације.)
Интернационални мотив је исти мотив који се јавља у народним књижевностима разних народа у разним временима (који се међусобно разликују у језику, обичајима, култури, историји па и географском простору). Такав је мотив женидбе са препрекама, мотив мужа који се враћа на свадбу своју жене мотив братоубиства, мотив узиђивања...
Мотивација
Мотивација представља низ података, поступака или осећања због којих лик неког дела поступа на одређени начин. Каткад је та мотивација узрочно-последична (постоји препознатљив узрок због чега неко нешто ради баш на тај начин, а не на неки други начин). Понекад не видимо прави разлог или не знамо шта је могло да подстакне одређене јунакове реакције, а се онда његово поступање објашњава његовом психолошким склопом (психолошка мотивација), пореклом или социјалним статусом (социјална мотивација).