- екавски изговор,
- (и)јекавски изговор и
- икавски изговор.
Српски дијалекти екавског изговора
Екавски изговор има три дијалекта➤ призренско-тимочки,➤ косовско-ресавски,➤ шумадијско-војвођански.
Призренско-тимочки дијалекат (Ниш, Приштина, Призрен, Лесковац, Врање)
- има само један акценат;
- чува стари полугласник;
- промена по падежима је врло упрошћена;
- нема сугласник Х;
- футур се гради по принципу: ћу, ћеш, ће... + презент (ћу дођем);
- неки говори чувају Л на крају речи;
- инфинитив нестао.
Косовско-ресавски дијалекат (Смедерево, Јагодина, Ћуприја, Вршац, Краљево, Крушевац, Пећ, Зајечар)
- има два акцента (силазна ➦ непренесена акцентуација, уместо књижевне-језичке, пренесене) али се у новије време јавља и дугоузлазни акценат);
- Ѣ се доследно замењује вокалом Е чак и у облицима падежа (руке, уместо: руци);
- чест је компаратив на -ши (црнши, новши);
- футур: ће да ради.
Шумадијско-војвођански дијалекат (Шабац, Београд, Крагујевац, Ваљево, Нови Сад)
- четвороакценатски систем;
- нова деклинација (тј. промена са генитивом множине на -а: сеста́ра̄, живо́та̄, војни́ка̄ и са једним обликом за датив, инструментал и локатив множине);
- Ѣ је замењен са Е уз више недоследности;
- гласа Х углавном нема;
- група АО углавном се сажима: видо, реко, гледо...
Призренско-тимочки и косовско-ресавски дијалекат су старији штокавски екавски дијалекти. Шумадијско-војвођански је млађи штокавски екавски дијалекат.
Српски дијалекти ијекавског изговора
Зетско-рашки
- два силазна акцента (који могу стајати на унутрашњим слоговима, па и на крају речи) - војни̑к, дечȃк;
- врши се јекавско јотовање (љето, њежан, ђевојка, ћерати);
- не разликују се локатив, одн. инструментал уз глаголе мировања и акузатив уз глаголе кретања;
- раширена је употреба инфинитива без И: гледат, причат, доћ, , проћ.
- у неким од његових говора чува се глас Х;
- аорист и имперфекат су у живој употреби.
Источнохерцеговачки дијалекат
- четвороакценатски систем;
- нова деклинација;
- Ѣ је замењен са -ИЈЕ и -ЈЕ;
- углавном је раширено јекавско јотовање;
- у највећем дијалеката нема гласа Х;
- група АО сажима се у О;
- завршетак инфинитива је -ТИ или -Т;
- има сачуван аорист, а имперфекат се у севернијим говорима губи.
У основи стандардног српског језика налазе се два млађа (новија) дијалекта:
- шумадијско-војвођански (екавски)
- источнохерцеговачки (ијекавски).
Особине дијалеката који су у основи стандардног језика:
* развијена деклинација (седам падежа)
* развијена акцентуација (четири акцента).