Поменимо
основне случајеве употребе запете.
Запетом се одвајају појмови који се набрајају.
На
утакмицу смо ишли Душан, Немања, Милош, Страхиња, Огњен и ја.
Запета је обавезна испред и иза вокатива.
Проговори,
човече, и рећи ћу ти ко си!
Запетом се одвајају апозиција и апозитив.
Засадили
смо у дворишту храст, свето дрво старих Словена.
Храст,
засађен пре више од педесет година, пружао је заклон.
Запетом се одвајају уметнуте речи и реченице.
Наиме,
нисам им веровао ни реч.
Ми
се, ни у ком случају, не можемо сложити са том понудом.
Запета се обавезно пише ако се зависна реченица налази испред независне.
Кад
је он дошао, сви су већ отишли.
Да
би остварио то што је замислио, уложио је много труда.