Деклинација

Деклинација  је промена именских речи кроз падеже. Именске речи су именице, заменице, придеви и променљиви бројеви.

ПАДЕЖИ

Падежи су различити облици једне именске речи. У српском језику постоји седам падежа:

Номинатив - КО? ШТА? 

Генитив - ОД КОГА? ОД ЧЕГА? 

Датив - КОМЕ? ЧЕМУ?

Акузатив - КОГА (ВИДИМ)? ШТА (ВИДИМ)? 

Вокатив -ХЕЈ! 

Инструментал - С КИМ? ЧИМЕ?

Локатив - О КОМЕ? О ЧЕМУ?

Погледајте видео материјал о падежима: 

Номинатив је први падеж; основни облик именске речи. Може стајати самостално, зато за њега кажемо да је независан падеж. Увек се употребљава без предлога. У реченици има службу субјекта или именског дела предиката.

Марко иде у продавницу.

Зовем се Марко.

Генитив је други падеж. Ово је зависан падеж. Може да се употреби и без предлога и са предлозима (од, из, са, до, од, без, ради, пре, после, испод, изнад, иза, испред, преко, око, покрај, уочи, надомак, поред, накрај, крајем...). Генитив може имати службу објекта, субјекта, атрибута, прилошке одредбе.

Од свих падежа генитив има највише значења: 

деоно - комад хлеба, парче торте, мало млека;

присвојно - кућа моје баке, брат моје другарице;

описно - човек седе браде, девојка плаве косе;

временско - пре празника, уочи Нове године;

месно - испред куће, иза зграде;

начинско - преко воље, из ината;

узрочно - због болести.

Датив је трећи падеж. Ово је зависан падеж. Употребљава се без предлога и са предлозима (к, ка, према, насупрот, упркос). У реченици има службу неправог објекта, логичког субјекта, прилошке одредбе. Означава намену, правац, смер.

Поклонио је другарици књигу.

Ишао је према граду.

Акузатив је четврти падеж. Ово је зависан падеж. Може да се употреби без предлога или са предлозима (у, на, кроз, за, пред, по, мимо, о, низ уз). У реченици има службу објекта, логичког субјекта, прилошких одредби. Најчешћа значења акузатива су предмет радње, носилац стања или особине, месно, временско, начинско.

Купио је чоколаду. 

Ивана боли глава.

Ушао је у кућу.

Вокатив је пети падеж. Он је независни падеж. Уз њега не стоје предлози. Служи за дозивање, обраћање. У писању се одваја запетама.

Пожури, Марко, идемо на сладолед!

Инструментал је шести падеж. Може бити употребљен без предлога или са предлозима (с, са, за, пред, под, над, међу). У реченици има службу неправог објекта, прилошке одредбе. Инструментал најчешће има значење средства и друштва. Поред тога може имати месно, временско, начинско значење.

Писао је оловком. 

Дошао је бициклом у школу.

Дошао је са другом. 

Локатив је седми падеж. Он се употребљава само са предлозима - у, на, о, по, при, према (у значењу "по"). У реченици има службу неправог објекта или прилошке одредбе.

Разговарили су о распусту.

На море увек идемо у јулу.

Врсте речи - Именице

Именице су променљиве речи које именују бића, предмете, појаве. Именице имају три рода – мушки, женски и средњи род. Род код именица није променљива категорија. То значи да је једна именица увек истог рода. „Град“ је увек мушког рода, „кућа“ је увек женског рода, „дрво“ је увек средњег рода. То се не мења код именица. А шта се мења? Мења се падеж и број.  

Именице у реченици имају службу субјекта, објекта, прилошке одредбе, именског дела предиката, атрибута...

Врсте именица

Именице се најчешће деле на:

1) Властите именице – Србија, Грчка, Москва, Лос Анђелес, Северна Америка, Амазон, Панонска низија, Егејско море...

2) Заједничке именице – син, кућа, јастук, рука, цвет...

3) Збирне именице – цвеће, лишће, грање,  прстење, прасад, пилад, деца...

4) Градивне именице – песак, вода, вино, млеко, вуна, памук, нафта, бензин...

5) Апстрактне (мисаоне) именице – љубав, срећа, слобода, здравље, богатство

6) Глаголске именице – певање, плесање, играње, молба, сеоба, деоба, распеће, ускрснуће...

7) Бројне именице – седмица, седморица, седморка, седмерац, седмина, седмак, стотина, хиљада, милион, милијарда

Сингуларија тантум су именице које имају само једнину. (Србија, Европа, Сава, нафта, љубав...)

Плуралија тантум су именице које имају само множину. (Карловци, Добановци, уста, плућа, санке, панталоне, хеланке, кола...)

Врсте речи

 У српском језику постоји десет врста речи. Зависно од тога да ли реч мења свој облик или не, речи најчешће делимо у две групе:

Непроменљиве речи – не мењају свој облик. Ту спадају прилози, предлози, везници, узвици и речце. 

Променљиве речи – мењају свој облик у реченици (кревет, кревета, кревету; они, њих; црвен, црвена; један, једна; лежим, лежаћу).  Ту спадају именице, заменице, придеви,  (неки) бројеви и глаголи. Именице, придеви, заменице и променљиви бројеви називају се једним именом ИМЕНСКЕ РЕЧИ. Они имају једну заједничку особину – деклинацију. Деклинација је промена именских речи кроз падеже. 

Провери своје знање!