Придеви су променљиве именске речи. Придеви се мењају у роду, броју и падежу. То значи да готово сви придеви имају сва три рода, оба броја и све падеже. То су граматичке категорије придева. Поред ових, у граматичке категорије придева убрајамо придевски вид (одређени и неодређени), компарацију (поређење).
Придеви су несамосталне речи. У реченици имају службу атрибута и именског дела предиката.
Према значењу придеви се деле на:
1) ОПИСНЕ – снажан, зелен, истрајан, упоран;
2) ПРИСВОЈНЕ – Маријин, Павлов, Ђорђев, учитељев, нишки;
3) ГРАДИВНЕ – чоколадни, млечни, златни, метални, вунени;
4) ВРЕМЕНСКЕ – јутарњи, летњи, јулски, тадашњи, ондашњи, јучерашњи;
5) МЕСНЕ – горњи, десни, тамошњи, овдашњи.
*Неки придеви су непроменљиве речи - розе, беж, окер, тегет, пинк,
Компарација придева
Компарација (поређење) придева је особина коју најчешће имају описни придеви. Основни облик придева зове се позитив. Он има два степена поређења – компаратив и суперлатив.
ПОЗИТИВ – основни облик придева (зелен)
КОМПАРАТИВ – први степен поређења; особина је у овом ступњу јаче изражена; компаратив се гради додавањем наставака
-ији (зеленији, црвенији, упорнији, блиставији, богатији, величанственији);
-ји (бољи, строжи, горчи, нижи, виши, тиши, тешњи, бешњи, жући); *у овом случају врши се јотовање;
-ши (лепши, лакши, мекши).
СУПЕРЛАТИВ – други степен поређења; показује да је особина присутна у највишем степену. Гради се додавањем префикса нај- на компаратив придева (најзеленији).
Јак – јачи – најјачи;
Лош – лошији – најлошији
Неправилна компарација
Велики – већи – највећи
Мали – мањи – најмањи
Добар – бољи – најбољи
Зао – гори – најгори
Неки описни придеви не могу се поредити – мртав, го, бос, просед, превелик...