Правопис - Писање речце НЕ уз именице, придеве и глаголе

 

Речца НЕ уз именице и придеве пише се спојено.

 

• именице

Непажња 

Несрећа 

Неправда

Непостојаност

Нестабилност

Неуравнотеженост

• придеви

Непажљив

Несрећан

Неправедан

Непостојан

Нестабилан

Неправедан

Речца НЕ увек се одваја од глагола. Изузеци су глаголи НЕЋУ, НИСАМ, НЕМАМ, НЕМОЈ. 

Не пазиш

Не могу

Не умем

Не идем

Не знам

Не радим

Не желим

ПАЗИ.👉 Неколико глагола садржи НЕ које није одрично, па се и не може одвајати.

Недостајати

Негодовати

Нестајати (у значењу ишчезавати)

Нестати (у значењу ишчезнути)

Правопис - Писање придева

 Великим почетним словом пишу се придеви на -ов, -ев и -ин изведени од властитих именица.

Јован - Јованов

Иван - Иванов

Милош - Милошев

Урош - Урошев

Марија - Маријин

Милица - Миличин

Долазе код нас поподне Маријин брат и Јованова млађа сестра да гледамо филм.

Малим почетним словом пишу се придеви који се завршавају на -ски (-ска, -ско) и остали придеви направљени од властитих именица.

Београд - београдски, београдска, београдско

Нови Сад - новосадски, новосадска, новосадско 

Ниш - нишки, нишка, нишко

Праг - прашки, прашка, прашко

Шабац - шабачки, шабачка, шабачко

Лесковац - лесковачки, лесковачко

Европа - европски, европска, европско

Божић - божићни

Ускрс - ускршњи

Пази! ❗❗❗ 

Швајцарска или швајцарска? Норвешка или норвешка? Немачка или немачка?

Велико слово ➦➦➦Ако пишемо име државе, онда је Швајцарска, Норвешка и Немачка.

Осло је главни град Норвешке. 

Главни град Швајцарске је Берн.

Дунав извире у Немачкој.

Мало слово ➦➦➦Ако пишемо присвојни придев, онда је швајцарска, норвешка и немачка.

Кажу да је најлепша швајцарска чоколада.

Волео бих да обиђем норвешка језера.

Мерцедес је позната немачка марака аутомобила.

Врсте речи - Бројеви

Бројеви су речи које означавају колико нечега има и које је нешто по реду. Делимо их на:

Главне

Редне

Главни бројеви означавају колико нечега има. У главне бројеве спадају:

*Основни бројеви

* Збирни бројеви

* Бројне именице на –ица

* Бројни придеви

Редни бројеви означавају које је нешто по реду.

Основни бројеви означавају колико нечега има. Основни бројеви један, два, три, четири (као и сви бројеви након броја 20 који се завршавају овим бројевима) променљиви су. У пракси редовно мењамо број један и два. Основни бројеви мењају се по падежима и роду. Број један има сва три рода – један, једна, једно. Број два има има само два рода – два, две.

Збирни бројеви означавају колико има особа мушког и женског пола или скуп младих бића означен збирном именицом – двоје деце, седморо пилића.

Бројне именице означавају колико има бића мушког пола – седморица, четворица.

Бројни придеви означавају колико има нечега означеног именицом која је плуралија тантум (има само множину) – двоја врата.

Промена бројева

По падежима се мењају:

Редни бројеви – први, други, двадесет трећи;

Основни бројеви један и два (и сви који се њима завршавају од 21);

Бројне именице – петорица.

По роду се мењају:

Број један – један, једна, једно;

Број два има само два рода;

Редни бројеви – први, прва, прво.

По броју се мењају само редни бојеви.

Писање бројева

Основни и редни бројеви могу се записати цифрама.

Пазите како пишете вишечлане бројеве!

4 – четири

44 – четрдесет четири

543 – петсто четрдесет три

679 – шестсто седамдесет де

932 – деветсто тридесет два

Редни бројеви могу се писати на два начина. Овако!

4. четврти   или    IV четврти

19. деветнаести   или     XIX деветнаести

21. двадесет први    или  XXI двадесет први

90. деведесети    или    XC деведесети

150. сто педесети   или   CL сто педесети

2020. две хиљаде двадесети или MMXX две хиљаде двадесети

Пазите! Ако пишете редни број, користите или арапски број са тачком или римски број без тачке.

Служба речи - Апозиција и апозитив

Апозиција 

Апозиција је одредба именице којом се на други начин казује исто што и именицом уз коју апозиција стоји. У служби апозиције су именице или именичке синтагме.

Апозиција је додатна одредба.

Апозиција се у писању увек одваја запетама. 

Никола, најбољи кошаркаш у нашем одељењу, често тренира са мојим најбољим другом.

Апозитив

Апозитив је одредба именице којом се означава нека особина именице. У служби апозитива најчешће су придеви и придевске синтагме. 

Апозитив је додатна одредба.

Апозитив се у писању увек одваја запетама. 

Са својим оцем, строгим и праведним, често и дуго разговарам.

Врсте речи - Глаголи - Глаголски придеви

Глаголски придеви (радни и трпни)

Радни глаголски придев

Радни глаголски придев је прост нелични глаголски облик. 

Настао је од глагола - глаголски. 
Показује да је субјекат активан, да ради радњу - радни. 
Има сва три рода (мушки, женски, средњи) и оба броја (једнину и множину) -  придев.

ићи - ишао, ишла, ишло, ишли, ишле, ишла
моћи - могао, могла, могло, могли, могле, могла
рећи - рекао, рекла, рекло, рекли, рекле, рекла

➤➤➤ Радни глаголски придев употребљава се за грађење сложених глаголских облика у активу:

перфекат: ја сам учио
плусквамперфекат: ја сам био учио
футур други: ја будем учио
потенцијал: ја бих учио

➤➤➤ Радни глаголски придев употребљава се као прави придев. 

Одрастао  човек. У овом случају, радни глаголски придев мења се кроз падеже и има службу атрибута уз именицу.

Трпни глаголски придев

Трпни глаголски придев је прост нелични глаголски облик. 

Настао је од глагола - глаголски. 
Показује да је субјекат пасиван, да трпи радњу - трпни. 
Има сва три рода (мушки, женски, средњи) и оба броја (једнину и множину) -  придев.

писати - писан, писана, писано, писани, писане, писана
носити - ношен, ношена, ношено, ношени, ношене, ношена
узети - узет, узета, узето, узети, узете, узета

Пази! 
донети - донет/донесен (није донешен)
однети - однет/однесен (није однешен)
пренети - пренет/пренесен (није пренешен)
трести - тресен (није трешен)
загристи (јабуку) - загризен (није загрижен)

➤➤➤Трпни глаголски придев користи се за грађење сложених глаголских облика у пасиву. 

перфекат: он је виђен
плусквамперфекат: он је био виђен
футур други: он буде виђен
потенцијал:  он би био виђен...

➤➤➤ Трпни глаголски придев употребљава се као прави придев. 

Прошла времена; купљена хаљина. У овом случају, трпни глаголски придев мења се кроз падеже и има службу атрибута уз именицу.

Гласовне промене - Непостојано А

Непостојано А

Самогласник А који се појављује у појединим облицима једне речи назива се непостојано А. Непостојано А налази се између два сугласника (или између неког сугласника и самогласника О) на крају основе речи. 

Непостојано А јавља се у следећим случајевима: 

1) номинатив једнине и генитив множине именица мушког рода: момак - момци - момака, устанак - устанци - устанака, свитац - свици - свитаца...

2) генитив множине именица женског рода: девојка - девојака, сестра - сестара, грешка - грешака...

3) генитив множине именица средњег рода: писмо - писама, једро - једара, весло - весала, стакло - стакала...

4) придевске заменице мушког рода: какав - каква, такав - таква, онакав - онаква...

5) придеви мушког рода: ведар - ведра, облачан - облачна, добар - добра, чудан - чудна...

6) радни глаголски придев: ишао - ишла (овде поред непостојаног А имамо и промену Л у О), рекао - рекла, секао - секла...

7) предлози: с - са, к - ка, пред - преда, низ - низа, уз - уза...

8) прилози: кад - када, тад - тада, сад - сада...

Гласовне промене - Палатализација

Палатализација

Палатализација је промена задњонепчаних сугласника К, Г и Х у предњонепчане сугласнике Ч, Ж и Ш.

До ове промене долази у:

1) вокативу једнине именица мушког рода: војник - војниче, ђак - ђаче, друг - друже, дух - душе;

2) при грађењу речи чија се творбена основа завршава на К, Г, Х: мрак - мрачан, момак - момчина, влага - влажност, круг - кружница, траг - тражити;

3) презенту глагола чија се основа завршава на К, Г, Х: вући - вук- вучем, моћи - мог- можеш;

4) промена Ц, З у Ч, Ж такође се убраја у резултате палатализације: зец - зече - зечић; јарац - јарче, Милица - Миличин, месец - месече - месечина, кнез - кнеже, витез - витеже...

Изузеци од палатализације

1) Присвојни придеви од властитих имена чија се основа завршава на К, Г, Х: Зоркин, Милкин, Загин, Драгин...

2) Речи код којих би се значење изменило или замутило ако би се извршила палатализација: коцка - коцкица, девојчица - девојчицин, бака - бакин, колега - колегин, колега - колегиница, снаха - снахин...

Пази! У презенту глагола палатализација - јотовање некад могу да ти изгледају исто. 

Вући - вучем, вучеш, вуче, вучемо, вучете, вуку. 

Викати - вичем, вичеш, виче, вичемо, вичете, вичу.

Ако је сугласник из основе (у овом случају, то је К) остао непромењен у 3. лицу множине (вуку), извршена је палатализација. Ако је сугласник из основе (у овом случају, то је К) промењен у целом презенту, то је јотовање. 

Значење речи - Антонимија

Антоними

Антоними су речи супротног значења. 

• Глаголи
  причати - ћутати
  отворити - затворити
  памтити - заборављати
  ући - изаћи
  излазити - улазити
• Именице
  бука - тишина
  будућност - прошлост
  младост - старост
  срећа - туга
• Придеви 
  висок - низак
  горњи - доњи
  леви - десни
• Прилози
  горе - доле
  лево - десно
  близу - далеко
  мало - много
• Предлози
  пре - после
  изнад - испод
  испред - иза
  низ - уз

Значење речи - Синонимија

Синоними

Синоними су речи које имају исто или слично значење. Они могу да унесу промену у значење или динамику у ваше изражавање. 

Синоними могу бити:

• Глаголи
  разговарати-причати, казивати, говорити, рећи, казати, зборити...
  мислити - мнити, размишљати...
  верити се - заручити се
  јести - обедовати...
  лећи - лежати, лешкарити...
  ходати - ићи, корачати, шетати се...
  смејати се - кикотати се, смешкати се, осмехивати се
  
  
• Именице
  бука - галама, вика
  кућа, дом, стан, пребивалиште
  доктор - лекар
  мост - ћуприја
  коњ - рага, кљусе, пастув...
  осмех - смешак, осмејак
  мрак - тама, тмина, сутон, помрачина, помрчина

• Придеви
  леп - диван, сјајан, красан, изврстан, задивљујући...
  врућ - врео, топао, паклен...
  весео - срећан, радостан, расположен, раздраган...
  брз - неухватљив, хитар, окретан
  способан - умешан, успешан...
  
  
• Прилози 
  овде - ту
  тамо - онде
  тада - онда
  
  
• Предлози
  ка - према
  испод - под
  изнад - над
  
  

Врсте речи - Заменице

Заменице

Заменице су променљиве именичке речи које замењују именице, придеви, бројеви. Оне упућују на бића, предмете, појаве или неке њихове особине. 

Деле се у две групе:

1. Именичке заменице
2. Придевске заменице.

Именичке заменице

Именичке заменице замењују именице. 

У реченици, као и именице, имају службу субјекта или објекта. 

Деле се у следеће групе ⇩⇩⇩

• Личне заменице ⇨ ја, ти, он, она, оно, ми, ви, они, оне, она; 
• Лична заменица сваког лица ⇨ себе, се;
• Упитне заменице ⇨ ко, шта;
• Одричне заменице ⇨ нико, ништа;
• Неодређене заменице ⇨ неко, нешто;
• Опште заменице ⇨ свако, свашта;
• Остале заменице ⇨ ма ко, ма шта, било ко, било шта, ико, ишта, ко год, шта год.

Придевске заменице 

Придевске заменице понашају се као придеви, односно у реченици имају службу атрибута најчешће. Као придеви, ове заменице имају три рода (мушки, женски и средњи) и два броја (једнину и множину).

Деле се на следећи начин  ⇩⇩⇩

• Присвојне заменице ⇨ мој, моја, моје, твој, твоја, твоје, његов, његова, његово, њен, њена, њено, наш, наша, наше, ваш, ваша, ваше, њихов, њихова, њихово...
• Присвојна заменица сваког лица ⇨ своја, своја, своје...
• Показне заменице ⇨ тај, та, то, овај, ова, ово, онај, она, оно; толики, толика, толико, оволики, оволика, оволико, онолики, онолика, онолико, такав, таква, такво, овакав, оваква, овакво, онакав, онаква, онакво...
• Упитно-односне заменице ⇨ који, која, које, чији, чија, чије, какав, каква, какво, колики, колика, колико...
• Одричне заменице ⇨ никоји (ниједан), ничији, никакав, николики...
• Неодређене заменице ⇨ некоји (неки), некакав, нечији, неколики...
• Опште заменице ⇨ свакоји, свачији, свакакав, сваколики...
• Остале заменице ⇨ ичији, икакав, икоји, иколики, било који, било чији, било какав, било колики, ма који, ма чији, ма какав, ма колики...

ПАЗИ! Придевска заменица ће род, број и падеж преузети од именице уз коју стоји!

⇩Њен брат долази поподне. 

⇧Мушки род јер је именица уз коју стоји (брат) мушког рода. 

⇩Њихов друг ми је донео ружу.

⇧Заменица њихов је у једнини јер је именица уз који стоји (друг) у једнини.

Врсте речи - Придеви

Придеви су променљиве именске речи. Придеви се мењају у роду, броју и падежу. То значи да готово сви придеви имају сва три рода, оба броја и све падеже. То су граматичке категорије придева. Поред ових, у граматичке категорије придева убрајамо придевски вид (одређени и неодређени), компарацију (поређење).

Придеви су несамосталне речи.  У реченици имају службу  атрибута и именског дела предиката.

Према значењу придеви се деле на:

1) ОПИСНЕ –  снажан, зелен, истрајан, упоран;

2) ПРИСВОЈНЕ – Маријин, Павлов, Ђорђев, учитељев, нишки;

3) ГРАДИВНЕ – чоколадни, млечни, златни, метални, вунени;

4) ВРЕМЕНСКЕ – јутарњи, летњи, јулски, тадашњи, ондашњи,  јучерашњи;

5) МЕСНЕ – горњи, десни, тамошњи, овдашњи.

*Неки придеви су непроменљиве речи - розе, беж, окер, тегет, пинк, 

Компарација придева

Компарација (поређење) придева је особина коју најчешће имају описни придеви. Основни облик придева зове се позитив. Он има два степена поређења – компаратив и суперлатив.

ПОЗИТИВ – основни облик придева (зелен)

КОМПАРАТИВ – први степен поређења; особина је у овом ступњу јаче изражена; компаратив се гради додавањем наставака  

-ији (зеленији, црвенији, упорнији, блиставији, богатији, величанственији);

 -ји (бољи, строжи, горчи, нижи, виши, тиши, тешњи, бешњи, жући); *у овом случају врши се јотовање;

-ши (лепши, лакши, мекши).

СУПЕРЛАТИВ – други степен поређења; показује да је особина присутна у највишем степену. Гради се додавањем префикса нај- на компаратив придева (најзеленији).

Јак – јачи – најјачи;

Лош – лошији – најлошији

Неправилна компарација

Велики – већи – највећи

Мали – мањи – најмањи

Добар – бољи – најбољи

Зао – гори – најгори

Неки описни придеви не могу се поредити – мртав, го, бос, просед, превелик...

Деклинација

Деклинација  је промена именских речи кроз падеже. Именске речи су именице, заменице, придеви и променљиви бројеви.

ПАДЕЖИ

Падежи су различити облици једне именске речи. У српском језику постоји седам падежа:

Номинатив - КО? ШТА? 

Генитив - ОД КОГА? ОД ЧЕГА? 

Датив - КОМЕ? ЧЕМУ?

Акузатив - КОГА (ВИДИМ)? ШТА (ВИДИМ)? 

Вокатив -ХЕЈ! 

Инструментал - С КИМ? ЧИМЕ?

Локатив - О КОМЕ? О ЧЕМУ?

Погледајте видео материјал о падежима: 

Номинатив је први падеж; основни облик именске речи. Може стајати самостално, зато за њега кажемо да је независан падеж. Увек се употребљава без предлога. У реченици има службу субјекта или именског дела предиката.

Марко иде у продавницу.

Зовем се Марко.

Генитив је други падеж. Ово је зависан падеж. Може да се употреби и без предлога и са предлозима (од, из, са, до, од, без, ради, пре, после, испод, изнад, иза, испред, преко, око, покрај, уочи, надомак, поред, накрај, крајем...). Генитив може имати службу објекта, субјекта, атрибута, прилошке одредбе.

Од свих падежа генитив има највише значења: 

деоно - комад хлеба, парче торте, мало млека;

присвојно - кућа моје баке, брат моје другарице;

описно - човек седе браде, девојка плаве косе;

временско - пре празника, уочи Нове године;

месно - испред куће, иза зграде;

начинско - преко воље, из ината;

узрочно - због болести.

Датив је трећи падеж. Ово је зависан падеж. Употребљава се без предлога и са предлозима (к, ка, према, насупрот, упркос). У реченици има службу неправог објекта, логичког субјекта, прилошке одредбе. Означава намену, правац, смер.

Поклонио је другарици књигу.

Ишао је према граду.

Акузатив је четврти падеж. Ово је зависан падеж. Може да се употреби без предлога или са предлозима (у, на, кроз, за, пред, по, мимо, о, низ уз). У реченици има службу објекта, логичког субјекта, прилошких одредби. Најчешћа значења акузатива су предмет радње, носилац стања или особине, месно, временско, начинско.

Купио је чоколаду. 

Ивана боли глава.

Ушао је у кућу.

Вокатив је пети падеж. Он је независни падеж. Уз њега не стоје предлози. Служи за дозивање, обраћање. У писању се одваја запетама.

Пожури, Марко, идемо на сладолед!

Инструментал је шести падеж. Може бити употребљен без предлога или са предлозима (с, са, за, пред, под, над, међу). У реченици има службу неправог објекта, прилошке одредбе. Инструментал најчешће има значење средства и друштва. Поред тога може имати месно, временско, начинско значење.

Писао је оловком. 

Дошао је бициклом у школу.

Дошао је са другом. 

Локатив је седми падеж. Он се употребљава само са предлозима - у, на, о, по, при, према (у значењу "по"). У реченици има службу неправог објекта или прилошке одредбе.

Разговарили су о распусту.

На море увек идемо у јулу.

Врсте речи

 У српском језику постоји десет врста речи. Зависно од тога да ли реч мења свој облик или не, речи најчешће делимо у две групе:

Непроменљиве речи – не мењају свој облик. Ту спадају прилози, предлози, везници, узвици и речце. 

Променљиве речи – мењају свој облик у реченици (кревет, кревета, кревету; они, њих; црвен, црвена; један, једна; лежим, лежаћу).  Ту спадају именице, заменице, придеви,  (неки) бројеви и глаголи. Именице, придеви, заменице и променљиви бројеви називају се једним именом ИМЕНСКЕ РЕЧИ. Они имају једну заједничку особину – деклинацију. Деклинација је промена именских речи кроз падеже. 

Провери своје знање!