Претражи овај блог ЋИРИЛИЧНИМ фонтом!

Приказивање постова са ознаком Седми разред. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Седми разред. Прикажи све постове

Књижевност - Стилске фигуре 7. разред

Стилске фигуре - 7. разред 


Метафора 



Метафора је фигура речи. Другачије се зове "скраћено поређење".  То је фигура "пренесеног значења". Каже се једно, а мисли се на нешто слично. 

Уместо да неко неком каже: “Ти мени значиш колико Сунце значи планети и свему на њој”, рећи ће само: “Сунце моје!”

Сваки пут кад мајка каже детету “злато моје” или “душо моја” знајте да је то метафора. Ма колико да је дете дивно, сасвим сигурно није баш од злата. Значи, преносимо значење, у овом случају са злата на дете. Злато је вредно, драгоцено. Тако је дете драгоцено својој мами. 

Кад Владислав Петковић Дис у песми “Међу својима” каже:

А два наша цвета из четири рата
У твоме су крилу, образе ти суше...


Каже 2 цвета из четири рата - мисли наших двоје деце који су лепи, нежни и вољени као цветови. 


Метафором се два појма доводе у везу по некој сличној, заједничкој особини. Метафора је заснована на сличности између два појма.



Алегорија




Алегорија је фигура речи. Она настаје кад се метафоре удруже и направе целу песничку слику. Прича се једно, а мисли се на нешто друго. 

Сетићемо се неке басне.  Рецимо басне о гаврану, лисици и сиру?  Гавран стоји на грани са комадом сира у кљуну, лисица долази, види гаврана и сир и почиње да хвали гаврана како он има диван глас, како прелепо пева и моли га запева нешто. Гавран  јој поверује, отвори кљун, и почиње да крешти (јер гавран је чувен по грозном звуку који производи). У том тренутку сир испада, лисица га узима и одлази. О чему ова прича говори? Да ли ико од вас мисли да се овде заиста мисли на гаврана, лисицу и сир? Наравно да не мислите! То је та ситуација кад се прича једна прича, а мисли се на нешто сасвим друго. 

За алегорију у Читанци најчешће имамо пример народне лирске песме “Љубавни растанак” или одломак из народне епске песме “Ропство Јанковић Стојана” у коме се Стојан обраћа својој жени кроз алегорију о ластавици која је 9 година свијала гнездо а сад је почела да га развија, долетео јој је соко и не да јој да развије гнездо. Заправо јој Стојан песмом поручује да је она та ластавица која је њега, свог супруга(соко), чекала 9 година и сад кад је решила да се преуда (“развија гнездо”), дошао је он (соко) и не да јој да оде. 


Симбол



Симбол је фигура речи. Узима се једна реч која означава нешто конкретно да би означила нешто апстрактно. Ево примера:

Која вам је прва асоцијација ако вам покажем ово:






Љубав? Тако је. Срце је најчешће симбол љубави. 

Која је ваша асоцијација кад видите следећу слику? 




Неки оков, забрана, казна, ропство, затвор, зар не? Ланац је симбол свега тога.


На шта помислите кад видите ову слику? 




Ово одмах подсети на Олимпијске игре.

Ако видите голуба са маслиновом гранчицом, то је симболика мира.




Врсте речи - Глаголи - Императив

Императив


Императив је прост лични глаголски облик.
Императивом се исказује заповест, молба, забрана или дозвола.
Ово је глаголски начин. 

Изађи
Учи за контролни! 
Освој награду!
Попијмо сок!
Бројмо до десет!




Погледајте презентацију и одиграјте квиз.

Врсте речи - Глаголи - Потенцијал

Потенцијал


Потенцијал је сложен лични глаголски облик
Разликује лице, број, род
Њиме се изриче жеља, могућност, намера да се изврши нека радња.
Ово је глаголски начин.
Потенцијалом се исказује неостварене радња, стање, збивање који се износе као жеља, намера, услов.
Гради се од аориста помоћног глагола "БИТИ" и радног глаголског придева глаголског придева глагола који се мења.

МИСЛИТИ 

1. ја бих мислио
2. ти би мислио
3. он би мислио
1. ми бисмо мислили
2. би бисте мислили
3. они би мислили


Потенцијал помоћних глагола

БИТИ 

1. Ја бих био
2. Ти би био
3. Он би био
1. Ми бисмо били
2. Ви бисте били
3. Они би били

ХТЕТИ

1. Ја бих хтео
2. Ти би хтео
3. Он би хтео
1. Ми бисмо хтели
2. Ви бисте хтели
3. Они би хтели







Врсте речи - Глаголи - Футур други

Футур други


Футур други је сложен лични глаголски облик.
Разликује лице, број и род.
Ово је глаголски начин.
Футур други означава неостварену радњу, тј. радњу за коју се претпоставља да ће се (из)вршити (пре неке друге будуће радње).


Футур други гради се од презента глагола "БИТИ" и радног глаголског придева глагола који се мења.
1. Ја будем дошао
2. Ти будеш дошао
3. Он буде дошао
1. Ми будемо дошли
2. Ви будете дошли
3. Они буду дошли


Футур други помоћних глагола

БИТИ

1. Ја будем био
2. Ти будеш био
3. Он буде био
1. Ми будемо били
2. Ви будете били
3. Они буду били

ХТЕТИ

1. Ја будем хтео
2. Ти будеш хтео
3. Он буде хтео
1. Ми будемо хтели
2. Ви будете хтели
3. Они буду хтели

Служба речи - Субјекат

Субјекат


Субјекат је један од два главна главна реченична члана. 

Субјекат може бити:
  • граматички
  • логички

Граматички субјекат


Граматички субјекат је субјекат код кога се именице, именичке заменице, именичке синтагме налазе у номинативу. Граматички субјекат означава вршиоца радње или носиоца стања означених предикатом. 

Милица чита књигу. 
Милица и њена сестра иду у позориште. 

Логички субјекат


Логички субјекат је субјекат код кога се именице, именичке заменице, именичке синтагме налазе у генитиву, дативу или акузативу. Логички субјекат означава постојање или непостојање неког појма, као и носиоца неког стања, осећања, расположења.

Биће кише и сутра. 
Марку се свиђа Ана.
Марка је стид свега овога. 





Служба речи - Предикат

Предикат 


Предикат је један од два  главна реченична члана. Може бити:
  • Глаголски 
  • Именски

Глаголски предикат

Глаголски предикат означава радњу коју субјекат врши. Овај предикат састављен је од глагола. Он може бити:
  • Прост глаголски предикат
  • Сложен глаголски предикат
Прост глаголски предикат је предикат у чијој је служби је глагол у личном глаголском облику. 

Она пева песму. 
Она је певала песму. 
Она би певала песму.

Пази! ➤ Нелични глаголски облици не могу бити предикат. 

Сложен глаголски предикат састављен је од глагола непотпуног значења (моћи, морати, хтети, требати, смети, почети, завршити...) коме се додаје везник ДА + презент. (Уместо конструкције да + презент може да се употреби инфинитив).

Треба да учим
Морам да учим




Именски предикат


Именски предикат се састоји из два дела: од глагола ЈЕСАМ или БИТИ у личном глаголском облику и неке именске речи (именице, придева, заменице или броја). Њиме се субјекту најчешће приписује нека особина. 

Марија је вредна.
Марко је био шампион.
Ана је прва.
Он је тај.

Именски предикат може бити прост или сложен.

Врсте речи - Глаголи - Глаголски прилози

Глаголски прилози (садашњи и прошли)


Глаголски прилог садашњи

Глаголски прилог садашњи је глаголски облик којим се исказује радња која се дешава истовремено са радњом предиката. 

Глаголски прилог садашњи је неличан глаголски облик.


Глаголски прилог садашњи гради се додавањем наставка - ЋИ на 3. лице множине презента.

ићи                              иду + -ћи ⇨ идући
мислити                      мисле + -ћи ⇨ мислећи
брисати                       бришу + -ћи ⇨ бришући
писати                        пишу + -ћи ⇨ пишући
предавати                   предају + -ћи ⇨ предајући
познавати                   познају + -ћи ⇨ познајући

Гради се од несвршених глагола.

➤➤➤ Глаголски прилог садашњи је неличан глаголски облик. Не може бити предикат у реченици. 

➤➤➤ Глаголски прилог садашњи може бити главна реч прилошке синтагме:
 Напуштајући просторију у којој се осећао непријатно, продисао је.

➤➤➤ Глаголски прилог садашњи има прилошка значења.

➤➤➤ Глаголски прилог садашњи може да се употреби и као прави придев:
На небу је примећен летећи тањир. (Употребљен је уз именицу, ближе је одређује, слаже се са њом у роду, броју, падежу.)


Глаголски прилог прошли



Глаголски прилог прошли је глаголски облик којим се исказује радња која се врши пре радње  предиката. 

Глаголски прилог прошли је неличан глаголски облик.

Глаголски прилог прошли гради се додавањем наставака -ВШИ или -АВШИ на инфинитивну основу.

- ВШИ: сачека- + -вши ⇨ сачекавши
              написа- + -вши ⇨ написавши

-АВШИ: пек- + -авши ⇨ пекавши
                рек- + - авши ⇨ рекавши


Изузеци

изашавши, ушавши, дошавши, нашавши...

➤➤➤ Глаголски прилог прошли је неличан глаголски облик. Не може бити предикат у реченици. 

➤➤➤ Глаголски прилог прошли може бити главна реч прилошке синтагме:
 Напустивши просторију у којој се осећао непријатно, продисао је.

➤➤➤ Глаголски прилог прошли има прилошка значења.

➤➤➤ Глаголски прилог прошли може да се употреби и као прави придев:
Бивши шампион изгубио је у полуфиналу. (Употребљен је уз именицу, ближе је одређује, слаже се са њом у роду, броју, падежу.)

Врсте речи - Глаголи - Глаголски придеви

Глаголски придеви (радни и трпни)



Радни глаголски придев


Радни глаголски придев је прост нелични глаголски облик

Настао је од глагола - глаголски. 
Показује да је субјекат активан, да ради радњу - радни. 
Има сва три рода (мушки, женски, средњи) и оба броја (једнину и множину) -  придев.

ићи - ишао, ишла, ишло, ишли, ишле, ишла
моћи - могао, могла, могло, могли, могле, могла
рећи - рекао, рекла, рекло, рекли, рекле, рекла

➤➤➤ Радни глаголски придев употребљава се за грађење сложених глаголских облика у активу:

перфекат: ја сам учио
плусквамперфекат: ја сам био учио
футур други: ја будем учио

потенцијал: ја бих учио

➤➤➤ Радни глаголски придев употребљава се као прави придев. 

Одрастао  човек. У овом случају, радни глаголски придев мења се кроз падеже и има службу атрибута уз именицу.


Трпни глаголски придев


Трпни глаголски придев је прост нелични глаголски облик. 

Настао је од глагола - глаголски. 
Показује да је субјекат пасиван, да трпи радњу - трпни. 
Има сва три рода (мушки, женски, средњи) и оба броја (једнину и множину) -  придев.

писати - писан, писана, писано, писани, писане, писана
носити - ношен, ношена, ношено, ношени, ношене, ношена
узети - узет, узета, узето, узети, узете, узета

Пази! 
донети - донет/донесен (није донешен)
однети - однет/однесен (није однешен)
пренети - пренет/пренесен (није пренешен)
трести - тресен (није трешен)
загристи (јабуку) - загризен (није загрижен)

➤➤➤Трпни глаголски придев користи се за грађење сложених глаголских облика у пасиву. 

перфекат: он је виђен
плусквамперфекат: он је био виђен
футур други: он буде виђен
потенцијал:  он би био виђен...

➤➤➤ Трпни глаголски придев употребљава се као прави придев. 

Прошла времена; купљена хаљина. У овом случају, трпни глаголски придев мења се кроз падеже и има службу атрибута уз именицу.

Напоредни односи

Напоредни односи међу реченичним члановима


Реченични чланови могу бити:
главни (субјекат, предикат)
зависни (објекат, прилошке одредбе, апозиција, атрибут, апозитив).


Напоредни однос је однос који постоји међу речима и синтагмама које имају исту службу у реченици. 

  • Саставни однос - и, па, те, ни, нити;
  • Раставни однос - или;
  • Супротни однос - а, али, но, него, већ.

Саставни однос 


Милица и њена сестра Маја су дошле на журку заједно.
Ишли смо на базен и у петак и у суботу
Купили смо и зелени дрес и нову лопту.

Раставни однос


Доћи ће по тебе мама или тата.
Идемо на излет у среду или у четвртак.
Поједи или сладолед или торту.

Супротни однос


Имам сестру, а не брата.
Марко је његов брат, а не друг.
На море идемо у Грчку, а не било где другде.





Облици казивања

Облици казивања


Облици казивања су приповедне технике којима се приповедач служи при стварању дела. Зову се и форме приповедања.

1. Описивање (дескрипција)
- портрет (опис лика) 
"Погрбавила се од старости, а иде, ради. Засукала рукаве, руке јој умрљане, око ноктију јој кожа испуцала од силног прања. Нема кад да папуче или нануле обује, већ онако, у неким старим, искрпљеним чарапама иде и гаца по блату и мокроти." (Б. Станковић, "Наш Божић")
- пејзаж (опис природе)
"У шуми је било још млечне магле која се, као остатак неке чудне ноћне игре, повлачила пред сунцем. Бело и светло и тихо." (И. Андрић, "Аска и вук")
- ентеријер (опис унутрашњости просторије)
"С леве стране, уза зид, један уз други, налазила су се два кратка кревета, с високим полукружним рамовима, а изнад њих, на зиду, налазила се икона Светог Николе на стаклу, рад неког примитивног сликара." (П. Угринов, "Стара породична кућа")
- екстеријер (опис спољашњости куће, насеља, тргова, панораме града
"Гледан с виса, Београд се види угласт, искидан, сив, тврд, као степеништа једно на друго набачених насеља, и све се то миче и пење." (И. Секулић, "Београд")

2. Приповедање (нарација)
- приповедање у првом лицу (приповедач/наратор говори о себи) 
"Волела сам сунце, светлост, лептире, бубице и цврчке." (И. Секулић, "Буре")
- приповедање у трећем лицу (приповедач/наратор говори о неком другом)
"У Питеровој школи постојао је силеџија по имену Бари Тамерлејн." (И. Мекјуан, "Силеџија")
- хронолошко приповедање - догађаји се приказују оним редоследом којим су се дешавали.
- ретроспективно приповедање - приповедање по сећању: од садашњости према прошлости 

3. Дијалог (разговор ликова међу собом)
- А како се зове ваш коњ?
- Моје срце - рече мој рођак Мурад на јерменском.
- Лепо име - рече Џон Бајро - за лепог коња. (В. Саројан, "Лето лепог белца")

4. Монолог (говор једног лика)
Монолог је говор једног лика књижевном делу. Лик наглас размишља, обраћа се сам себи или се исповеда публици (ако је у питању драмско дело).

5. Унутрашњи монолог (забележено размишљање лика)
"Испрва се присећао ко је и шта је, где се налази и шта треба да ради, и само је говорио сам себи: `Да се прво нагледам овог чуда невиђеног." (И. Андрић, "Аска и вук")






Значење речи - Аугментативи и пејоративи

Аугментативи и пејоративи



Аугментативи су речи које означавају нешто увећано, увећанице.


Настају додавањем суфикса -ина, -ерда, -урда, -етина, -ерина,  -урина, -уштина...

-ина: носина, 
-ерда: ручерда
-урда: главурда
-етина: главетина
-ерина: кућерина
-урина: косурина


Пејоративи су речи којима се казује неко погрдно значење. 


бабетина
жентурача
селендра
шоферчина

Понекад је тешко утврдити да ли је реч аугментатив (рецимо, ципелетина - велика ципела) или је то реч са погрдним значењем која носи негативну конотацију јер и те ципеле и њихов носилац изазивају негативну емоцију.

Значење речи - Деминутиви и хипокористици

Деминутиви и хипокористици


Деминутив је реч која означава умањено значење. 

Настала је извођењем, односно додавањем суфикса -ица, -ић, -ак, -анце, -енце, -ашце, -ешце...

-ица: кућа - кућица, мама - мамица, глава - главица, рука - ручица (и рукица), нога - ножица (и ногица), кашика - кашичица...

-ић: листић, прутић, прстић, псић, лептирић...

-чић: лептирчић, каменчић, екранчић, телефончић...

-ак: цветак, листак...

-анце: псетанце

-енце: кученце

-ашце: сунашце

-ешце: детешце

Хипокорстици су речи које проистичу из осећања љубави, нежности; то су тепања која су показатељ блискости.

мајка - мајчица
бака - бакица 
рука -ручица 

Понекад је тешко раздвојити да ли је реч умањеница (рецимо, ручица - мала рука) или је то хипокористик (тепање) јер је деминутив истовремено и хипокористик.



Значење речи - Хомонимија

Хомоними

Хомоними су речи истог изгледа, а другачијег значења.
Ове речи се исто пишу, а не постоји никаква веза у значењу. 

Таква је, рецимо, реч КОСА.

- коса на глави;
- коса линија у свесци;
- Коса може бити име неке жене.


ГРАД 
- насеље; 
- врста падавине, временска непогода.

ЗОРА
-доба дана;
- Зора може бити име неке жене.


ЛУК
- поврће (црни лук, бели лук, млади лук);
- оружје - лук и стрела.


ЛАК 
- лак за нокте; 
- онај који није тежак.

Значење речи - Антонимија

Антоними


Антоними су речи супротног значења. 


  • Глаголи
    причати - ћутати
    отворити - затворити
    памтити - заборављати
    ући - изаћи
    излазити - улазити
  • Именице
    бука - тишина
    будућност - прошлост
    младост - старост
    срећа - туга
  • Придеви 
    висок - низак
    горњи - доњи
    леви - десни
  • Прилози
    горе - доле
    лево - десно
    близу - далеко
    мало - много
  • Предлози
    пре - после
    изнад - испод
    испред - иза
    низ - уз

Значење речи - Синонимија

Синоними


Синоними су речи које имају исто или слично значење. Они могу да унесу промену у значење или динамику у ваше изражавање. 

Синоними могу бити:
  • Глаголи
    разговарати-причати, казивати, говорити, рећи, казати, зборити...
    мислити - мнити, размишљати...
    верити се - заручити се
    јести - обедовати...
    лећи - лежати, лешкарити...
    ходати - ићи, корачати, шетати се...
    смејати се - кикотати се, смешкати се, осмехивати се

  • Именице
    бука - галама, вика
    кућа, дом, стан, пребивалиште

    доктор - лекар
    мост - ћуприја
    коњ - рага, кљусе, пастув...
    осмех - смешак, осмејак
    мрак - тама, тмина, сутон, помрачина, помрчина
  • Придеви
    леп - диван, сјајан, красан, изврстан, задивљујући...
    врућ - врео, топао, паклен...
    весео - срећан, радостан, расположен, раздраган...
    брз - неухватљив, хитар, окретан
    способан - умешан, успешан...

  • Прилози 
    овде - ту
    тамо - онде
    тада - онда

  • Предлози
    ка - према
    испод - под
    изнад - над

Врсте речи - Везници

Везници

Везници су непроменљиве речи које повезују речи, синтагме или предикатске реченице показујући у ком се односу ти реченични чланови налазе. 
Везници се деле у две групе: 
  1. Напоредни везници могу бити:
    *саставни: и, па, те, ни, нити;
    *раставни: или;
    *супротни: а, али, но, него, већ.
  2. Зависни везници - да, јер, кад, који, чији, где, ако, иако, мада...


Врсте речи - Речце

Речце 

Речце су непроменљиве речи којима се истиче став говорног лица према садржају реченице. 

  • Потврдне речце: да, свакако, дакако, дабоме;
  • Одричне речце: не, никако, нипошто;
  • Упитне речце: да ли, ли, зар;
  • Повратна речца: се;
  • Супротне речце: међутим, пак;
  • Заповедне речце: нека, хајде;
  • Показне речце: ево, ето, ено;
  • Речце за истицање: ево, ето, ено;
  • Модалне речце (за исказивање личног става): заиста, ваљда, можда, сигурно, вероватно, наравно...
  • Узвична речца: ала;
  • Речце за истицање супротности: чак, пак, међутим, штавише;
  • Искључне речце: једино, само, осим;
  •  Поредбена речца: као.

Зависне реченице - Последичне реченице

Научили смо врсте зависних реченица. ⇩⇩⇩





Последичне реченице



Последичне реченице одређују последицу вршења радње главне реченице.
Напољу је било толико хладно да су нам зуби цвокотали. Објашњење ➪ Главна реченица је "Напољу је било толико хладно", а зависна реченица је "да су нам зуби цвокотали". У главној реченици је изречен узрок, а у зависној последица. (*Код узрочних реченица је супротно - у зависној реченици је узрок, а у главној је последица.)

Она је толико дивна да су сви у њеној околини њоме очарани
Објашњење ➪ Главна реченица је "Она је толико дивна", а зависна реченица је "да су сви у њеној околини њоме очарани". У главној реченици је узрок ("Она је толико дивна"), а у зависној последица (""да су сви у њеној околини њоме очарани").



Последичне реченице имају службу последичне допуне. Ово су једине зависне реченице које не могу стајати у инверзији.


Зависне реченице - Допусне реченице

Научили смо које врсте зависних реченица постоје. ⇩⇩⇩



Допусне реченице

Допусне реченице означавају да се радња главне реченице остварује упркос ономе што значи зависна реченица.
Опростио сам јој мада није требало. Објашњење ➪ Главна реченица је "Опростио сам јој", а зависна реченица је "мада није требало". Главна реченица ("Опростио сам јој") врши се, он је опростио, поред тога што значи зависна реченица. 

Иако смо се договорили, он се није појавио. Објашњење ➪ Главна реченица је "он се није појавио", а зависна реченица је "Иако смо се договорили". Главна реченица се врши ("он се није појавио") и поред договора који је изречен у зависној реченици.



Допусне реченице имају службу прилошке одредбе за допуштање.

Пази! Ако се зависна реченица налази испред независне, то се зове инверзија и тада обавезно пишемо запету.

Иако је падала киша, утакмица није одложена.

Зависне реченице - Намерне реченице

Научили смо које врсте зависних реченица постоје. ⇩⇩⇩




Намерне реченице

Намерне реченице одређују циљ, сврху вршења радње главне реченице.
Ове реченице учите по шаблону. 


  1. ДА + ПРЕЗЕНТ: Узео је такси да стигне на утакмицу.                       
                                  Играо је да победи.
                                  Вредно је учио да буде одличан ђак.
  2. ДА + ПОТЕНЦИЈАЛ: Узео је такси да би стигао на тренинг.
                                           Играо је да би победио.
                                           Вредно је учио да би био одличан ђак.
  3. КАКО + ПОТЕНЦИЈАЛ: Узео је такси како би стигао на састанак.
                                                Играо је како би победио.
                                                Вредно је учио како би био одличан ђак
САВЕТ! Ако вам се учини да је реченица намерна јер сте препознали конструкцију ДА + ПРЕЗЕНТ, пробајте да ставите још неку од намерних конструкција. Ако може, онда је ваша реченица намерна.

Идем да купим патике. Објашњење ➪ Зависну реченицу "да купим патике" можемо да заменимо конструкцијом "да бих купио патике". Закључак ⇨⇨⇨ово јесте намерна реченица. 
Видите овај пример! Желим да купим патикеОбјашњење ➪ Зависну реченицу "да купим патике" не можемо да заменимо намерном конструкцијом - да бих купио патике. Закључак ➪➪➪Ово није намерна реченица.



Намерне реченице имају службу прилошке одредбе или прилошке допуне за циљ. 

Пази! Ако се зависна реченица налази испред независне, то зовемо инверзија и тада обавезно пишемо запету.

Да би овако играо, морао је да тренира годинама.