Стилске фигуре - 7. разред
Метафора
Метафора је фигура речи. Другачије се зове "скраћено поређење". То је фигура "пренесеног значења". Каже се једно, а мисли се на нешто слично.
Уместо да неко неком каже: “Ти мени значиш колико Сунце значи планети и свему на њој”, рећи ће само: “Сунце моје!”
Сваки пут кад мајка каже детету “злато моје” или “душо моја” знајте да је то метафора. Ма колико да је дете дивно, сасвим сигурно није баш од злата. Значи, преносимо значење, у овом случају са злата на дете. Злато је вредно, драгоцено. Тако је дете драгоцено својој мами.
Кад Владислав Петковић Дис у песми “Међу својима” каже:
А два наша цвета из четири рата
У твоме су крилу, образе ти суше...
Каже 2 цвета из четири рата - мисли наших двоје деце који су лепи, нежни и вољени као цветови.
Алегорија је фигура речи. Она настаје кад се метафоре удруже и направе целу песничку слику. Прича се једно, а мисли се на нешто друго.
Сетићемо се неке басне. Рецимо басне о гаврану, лисици и сиру? Гавран стоји на грани са комадом сира у кљуну, лисица долази, види гаврана и сир и почиње да хвали гаврана како он има диван глас, како прелепо пева и моли га запева нешто. Гавран јој поверује, отвори кљун, и почиње да крешти (јер гавран је чувен по грозном звуку који производи). У том тренутку сир испада, лисица га узима и одлази. О чему ова прича говори? Да ли ико од вас мисли да се овде заиста мисли на гаврана, лисицу и сир? Наравно да не мислите! То је та ситуација кад се прича једна прича, а мисли се на нешто сасвим друго.
За алегорију у Читанци најчешће имамо пример народне лирске песме “Љубавни растанак” или одломак из народне епске песме “Ропство Јанковић Стојана” у коме се Стојан обраћа својој жени кроз алегорију о ластавици која је 9 година свијала гнездо а сад је почела да га развија, долетео јој је соко и не да јој да развије гнездо. Заправо јој Стојан песмом поручује да је она та ластавица која је њега, свог супруга(соко), чекала 9 година и сад кад је решила да се преуда (“развија гнездо”), дошао је он (соко) и не да јој да оде.
Симбол је фигура речи. Узима се једна реч која означава нешто конкретно да би означила нешто апстрактно. Ево примера:
Која вам је прва асоцијација ако вам покажем ово:
Љубав? Тако је. Срце је најчешће симбол љубави.
Која је ваша асоцијација кад видите следећу слику?
Неки оков, забрана, казна, ропство, затвор, зар не? Ланац је симбол свега тога.
На шта помислите кад видите ову слику?
Ако видите голуба са маслиновом гранчицом, то је симболика мира.
Уместо да неко неком каже: “Ти мени значиш колико Сунце значи планети и свему на њој”, рећи ће само: “Сунце моје!”
Сваки пут кад мајка каже детету “злато моје” или “душо моја” знајте да је то метафора. Ма колико да је дете дивно, сасвим сигурно није баш од злата. Значи, преносимо значење, у овом случају са злата на дете. Злато је вредно, драгоцено. Тако је дете драгоцено својој мами.
Кад Владислав Петковић Дис у песми “Међу својима” каже:
А два наша цвета из четири рата
У твоме су крилу, образе ти суше...
Каже 2 цвета из четири рата - мисли наших двоје деце који су лепи, нежни и вољени као цветови.
Метафором се два појма доводе у везу по некој сличној, заједничкој особини. Метафора је заснована на сличности између два појма.
Алегорија
Алегорија је фигура речи. Она настаје кад се метафоре удруже и направе целу песничку слику. Прича се једно, а мисли се на нешто друго.
Сетићемо се неке басне. Рецимо басне о гаврану, лисици и сиру? Гавран стоји на грани са комадом сира у кљуну, лисица долази, види гаврана и сир и почиње да хвали гаврана како он има диван глас, како прелепо пева и моли га запева нешто. Гавран јој поверује, отвори кљун, и почиње да крешти (јер гавран је чувен по грозном звуку који производи). У том тренутку сир испада, лисица га узима и одлази. О чему ова прича говори? Да ли ико од вас мисли да се овде заиста мисли на гаврана, лисицу и сир? Наравно да не мислите! То је та ситуација кад се прича једна прича, а мисли се на нешто сасвим друго.
За алегорију у Читанци најчешће имамо пример народне лирске песме “Љубавни растанак” или одломак из народне епске песме “Ропство Јанковић Стојана” у коме се Стојан обраћа својој жени кроз алегорију о ластавици која је 9 година свијала гнездо а сад је почела да га развија, долетео јој је соко и не да јој да развије гнездо. Заправо јој Стојан песмом поручује да је она та ластавица која је њега, свог супруга(соко), чекала 9 година и сад кад је решила да се преуда (“развија гнездо”), дошао је он (соко) и не да јој да оде.
Симбол
Симбол је фигура речи. Узима се једна реч која означава нешто конкретно да би означила нешто апстрактно. Ево примера:
Која вам је прва асоцијација ако вам покажем ово:
Љубав? Тако је. Срце је најчешће симбол љубави.
Која је ваша асоцијација кад видите следећу слику?
Неки оков, забрана, казна, ропство, затвор, зар не? Ланац је симбол свега тога.
На шта помислите кад видите ову слику?
Ово одмах подсети на Олимпијске игре.
Ако видите голуба са маслиновом гранчицом, то је симболика мира.
